Značaj algi

Alge su u prirodi široko rasprostranjena grupa organizama. Dominantno naseljavaju vodene ekosisteme, mada nisu retke ni u ekosistemima drugog tipa. U vodenim ekosistemima, naročito velikim kao što su mora, okeani, jezera izuzetno su značajni činioci osnovnih bioloških procesa kao što su kruženje materije i proticanje energije.

Većina algi poseduje fotosintetske pigmente i u stanju su da vrši fotosintezu u toku koje se vrši produkcija organskih supstanci i oslobađanje kiseonika koji je jedan od uslova opstanka svih aerobnih organizama na našoj planeti. Međutim, budući da su dominantno nevidljive golim okom, alge su čoveku krajnje nepoznata grupa organizama. I pored toga što nisu vidljive golim okom za razliku od biljaka, alge u planktonu širokih okeanskih i morskih prostranstava prevazilaze svojom produkcijom ukupnu organsku produkciju mahovina i vaskularnih biljaka svih kopnenih ekosistema.

Veliki broj algi čovek je od davnina koristio kako bi zadovoljio svoje potrebe. To su bile, uglavnom, morske, ređe i neke slatkovodne makrofite. Primarno su alge sakupljane sa svojih prirodnih staništa i korišćene u ishrani čoveka i životinja, đubrenje zemljišta na kojem je gajio različite biljne kulture. U istočnjačkoj kuhinji cijanoprokarioti su odavno u upotrebi. Vrste rodova Spirulina, Nostoc i Aphanothece se tradicionalno koriste u Kini i Japanu kao deo svakodnevne kuhinje. Pri tom količina Spirulina - koja se u te svrhe sakupi u Kini je izuzetno velika i godišnje iznosi preko 400 tona. Navedeni cijanoprokarioti se najčešće sakupljaju u vreme njihovog “cvetanja” u prirodnim ekosistema. Prvi zapisi o tome datiraju iz Kine, III vek pre nove ere. Naravno, sem cijanoprokariota koriste se i alge drugih razdela. Tako se u velikim količinama u ishrani koriste mnoge crvene, kao i mrke alge. Samo u Kini se godišnje konzumira oko 60 000 tona svežih ili osušenih morskih algi. Dosta davno je počelo značajnije industrijsko korišćenje algi, pre svega makrofita, za izdvajanje nekih specifičnih supstanci koje imaju visoku komercijalnu vrednost (fikokoloidi, alginin, alginati, jod ). Čovek i danas iz prirode koristi oko 500 vrsta algi za svoju i ishranu životinja, đubrenje zemljišta kao i prihranu biljaka u vidu biostimulatora.

Makrofite se najviše koriste kao biostimulatori, poseban akcenat na mrke alge iz klase Laminariophyceae. Naša kompanija je razvila liniju proizvoda (organski biostimulator) sa primenom u poljoprivredi kao i rešenja za primenu u ekologiji. Svi proizvodi su na bazi mrke alge Ascophyllum nodosum koja je veoma efikasna u stimulaciiji rasta i razvića biljaka i spada takođe u klasu Laminariophyceae. Takodje , nudimo i proizvod koji sve više nalazi primenu u različitim sferama ekologije: tretiranje otpadnih voda, smanjivanje C.O.D. i B.O.D. ( srpski H.P.K. i B.P.K.), vraćanje balansa u veoma zagadjenim vodama, razgradnja nataložene organske materije, a u skladu sa tim i povećanje koncentracije dostupnog kiseonika. Značaj algi u prirodi je takav da bez njih svet u obliku u kojem ga poznajemo ne bi postojao. Međutim, alge mogu i da budu štetne, kada dolazi do pojave koja se naziva “cvetanje” kao i produkcija sekundarnih metabolita, toksina.

„Cvetanje“ algi je prirodna pojava, nesporno, koja se događala i pre postojanja čoveka. Međutim, dominantnim uticajem čoveka i njegovih aktivnosti dolazi do zagadjivanja vode koje pogoduje „cvetanju algi”. U današnje vreme to je postala veoma česta I nepoželjna pojava u vodenim ekosistemima. Direktne negativne posledice su u otežanom disanju mnogih životinjskih organizama, otežano kretanje sitnijih oblika kroz mrežu algi, razmnožavanje…

Indirektno posledice se ispoljavaju nakon uginuća, razgradnjom tela algi, pod uticajem bakterija, iz vode se troši kiseonik. Stoga se javlja njegov deficit koji aerobnim organizmima otežava disanje. U najdrastičnijim slučajevima u vodi se uspostavljaju anaerobni uslovi što dovodi do eliminacije većine aerobnih organizama. Što se tiče sekundarnih metabolita koji imaju štetno dejstvo značajni su fikotoksini koje produkuje izuzetno veliki broj algi. Ozbiljna trovanja ljudi mogu da budu posledica direktnog unošenja konzumiranjem vode u kojoj je došlo do cvetanja algi ali I indirektno – preko lanca ishrane. Neke od poznatih grupa toksina su neurotoksini, hepatoksini, dermatotoksini koji za čoveka mogu da budu veoma opasni. Najstariji poznat, zabeležen, podatak o “cvetanju” algi potiče iz Kine, iz perioda dinastije Han. Naime tadašnji general je zabeležio da je određeni broj vojnika bio otrovan koristeći za piće rečnu vodu koja je bila izrazito tamnije zelene vode.

Alge su čoveku bliske još od davnina, samo nemaju značaj za nas koliki bi trebalo da imaju. Ono što ne vidimo, za nas i ne postoji, međutim planeta koju poznajemo i na kojoj živimo, izgledala bi potpuno drugačije.

Biostimulatori na bazi algi

Kontakt