Žetveni ostaci – primena Algo PreOr preparata

Da li razmišljamo kako da sačuvamo plodnost naših parcela ili činimo baš ono što će umanjiti količinu humusa u zemljištu?

Odgovornost je najviše naša, jer je zemljište važan resurs bez kog nema ni nas, a ni naše proizvodnje. Zato, budimo odgovorni. Pad plodnosti poljoprivrednog zemljišta se ogleda u smanjenju procenta humusa u zemljištu. Smanjenje procenta humusa je prisutno na celoj teritoriji Srbije i ide od 0,5% do 1% što je izuzetno visoka vrednost i to zato što se humus veoma sporo stvara. Za humus važi pravilo da se u prirodi 1 cm sloja humusa stvara 100 godina.

Procenat humusa odnosno plodnost zemljišta opada zato što se iz zemljišta iznosi više hranljivih materija prinosom nego što se vrati u zemljište. Smanjenje broja grla goveda, svinja i ovaca jedan je od uzroka smanjenja unošenja organskih đubriva u zemljište. Na to mi malo možemo uticati, pa nam preostaje jedino da na neki drugi način pokušamo da dugoročnim radom utičemo na povećanje plodnosti zemljišta.

Jedan od načina za povratak oraganske materije u zemljište je i zaoravanje žetvenih ostataka. Treba prekinuti sa praksom o korišćenju istih kao najeftinijem izvoru energije za grejanje. Na kraju ispadne da je zbog smanjenja plodnosti zemljišta to najskuplji izvor energije. Da još ne prihvatamo značaj zaoravanja žetvenih ostataka pokazuje i to da je retka praksa da se u proračunu potrebne količine mineralnih i organskih đubriva za određen projektovan prinos računa i zaoravanje žetvenih ostataka.

Žetveni ostaci njivskih biljaka predstavljaju značajnu količinu biomase koja ima izvanredno važnu ulogu u kruženju materija agroekosistema, posebno u uslovima nedovoljne upotrebe organskih đubriva. Stoga redovno odnošenje žetvenih ostataka sa njiva ili njihovo uništavanje spaljivanjem na njivi bez redovne primene organskih đubriva, sa stanovišta očuvanja plodnosti zemljišta može da bude dugoročno veoma štetno. Žetveni ostaci se, pored toga što predstavljaju organsku masu, odlikuju i relativno visokim sadržajem biogenih elemenata značajnih za ishranu biljaka, koji se njihovim spaljivanjem potpuno ili delimično gube.

Žetveni ostaci se mogu koristiti na više načina: kao stočna hrana, prostirka u stočarstvu, za zaoravanje, za malčovanje, kompostiranje ili pripremanje veštačkog stajnjaka, kao materijal za dobijanje energije i kao građevinski materijal. Nažalost, uočeno je da se na našim njivama žetveni ostaci često spaljuju.

Spaljivanje biljnih ostataka smatra se nepoželjnom praksom i našom zakonskom regulativom je zabranjeno. Spaljivanje znači potpuni gubitak organske materije, uništavanje korisnih insekata i životinja, zagađivanje okoline i predstavlja veliku opasnost zbog mogućeg širenja požara. Prilikom spaljivanja, u atmosferu odlaze azot i sumpor, te u zemljištu ostaju samo mineralne materije. Odnošenje biljnih ostataka sa zemljišta nakon žetve useva za posledicu ima opadanje plodnosti zemljišta, u prvom redu sadržaja organske materije, odnosno humusa.

Smatra se da je organska materija najvažniji izvor hranivih materija za biljke. U površinskom sloju zemljišta organska materija sadrži 3-8 t/ha N, dok zemljišta bogata humusom sadrže i više od 20 t/ha N . Rezerve organske materije u zemljištu, odnosno ugljenika koji izgrađuje organsku materiju, imaju značaj i za ublažavanje klimatskih promena. Ukoliko gazdinstvo ne raspolaže stočnim fondom i žetveni ostaci ne mogu da se koriste za stočnu hranu ili prostirku za životinje i vrate u zemljište putem stajnjaka, zaoravanje žetvenih ostataka ima prednosti u odnosu na druge načine korišćenja. Zaoravanjem, biljni ostaci se uključuju u proces kruženja organske materije na gazdinstvu, čime se stimulišu zemljišni mikroorganizmi da razgrađuju organsku materiju, nakon čega kasnije dolazi do sinteze humusa, pozitivno se utiče na vodna, vazdušna i toplotna svojstva zemljišta, sadržaj organske materije u zemljištu, te na povećanje ukupne biomase korisnih mikroorganizama.

Hemijski sastav i masa žetvenih ostataka u velikoj meri zavise od biljne vrste, genotipa, klimatskih i vremenskih uslova godine, plodnosti zemljišta i primenjene agrotehnike. U proseku, suva materija biljaka sadrži oko 45% ugljenika (C), 42% kiseonika (O), 6,5% vodonika (H), 1,5% azota (N) i 0,5% mineralnih materija. Pšenica sa jednog hektara obradive površine ostavi 3-7 tona slame sa ukupno N 13-33 kg/h, P₂O₅ 7-12kg/ha, K₂O 34-70kg/ha. Praćenje prinosa pšenice posle višegodišnjeg zaoravanja žetvenih ostataka je pokazalo povećanje prinosa za do 15 %. Kod kukuruza je količina žetvenih ostataka 10-12t/ha, a količina hraniva u njima se kreće N 42-66 kg/ha, P₂O₅ 15-25kg/ha i K₂O 95-134 kg/ha. Višegodišnjim zaoravanjem žetvenih ostataka je povećan prinos kukuruza za oko 7 %. Žetveni ostaci leguminoza (gajenih za seme) ostavljaju visoke količine azota (0,5-0,7%), kalijuma i kalcijuma.Primenom isključivo mineralnih đubriva može se samo donekle i kratkoročno ublažiti štetno dejstvo uklanjanja organske materije ili paljenja žetvenih ostataka.

Zaoravanje žetvenih ostataka pozitivno utiče na fizičko-hemijske i biološke osobine, te opštu plodnost i kvalitet zemljišta, u prvom redu na sadržaj organske materije. Organsku materiju u zemljištu uglavnom čini humus, koji se sastoji od mešavine biljnih i životinjskih ostataka u različitim stepenima razlaganja i produkata metabolizma mikroorganizama. Organska materija zemljišta je izrađena od ugljenika i često se izražava kao sadržaj organskog ugljenika (SOC). Količina SOC u zemljištu do 1m dubine kreće se u granicama od 30 t/ha do 150 t/ha . Zemljišta u prirodnom stanju sadrže velike količine organskog C koji je raspoređen u površinskom sloju i naglo opada sa dubinom. Savremena poljoprivredna proizvodnja (intenzivna obrada zemljišta, đubrenje isključivo mineralnim đubrivima, itd.) dovodi do opadanja SOC. Uklanjanje žetvenih ostataka takođe ubrzava evaporaciju, povećava dnevna kolebanja temperature zemljišta i smanjuje sposobnost zemljišta da zadržava vodu. Zaoravanjem, a ne odnošenjem ili spaljivanjem ove mase, uz kombinovanu primenu sa organskim i mineralnim đubrivima utiče se na značajno povećanje sadržaja i pristupačnosti hraniva, povećanje sadržaja humusa u zemljištu, a time i njegove opšte plodnosti te i povećanja prinosa gajenih biljaka.

Na 4 imanja u Nemačkoj, na različitim zemljištima, na plodoredu krompir — pšenica — jari ječam, vršilo se zaoravanje slame pod krompir i upoređivalo se sa primenom stajnjaka. Rezultati ovih ogleda pokazuju da uz dodavanje N-đubriva, zaoravanje slame je dalo vrlo slične rezultate kao zaoravanje stajnjaka. Produženo delovanje kod zaorane slame ispoljilo se naročito u trećoj godini. Na zemljištima sa izrazito poremećenim uslovima za razvoj korisnih mikroorganizama, gde spadaju jako kisela, nekalcificirana i prevlažena zemljišta, kroz praksu se pokazalo da zaoravanje žetvenih ostataka (sa veoma širokim odnosom C/N) nije dalo pozitivne rezultate. Očigledno je da je paljenje žetvenih ostataka, koje je nažalost vrlo često na našim njivama, čist gubitak kako za plodnost zemljišta tako i za naše poljoprivrednike. Pri paljenju, sva organske materija, azot i deo sumpora se gube nepovratno, dok P, K, Ca, Mg, Fe i drugi mikroelementi ostaju u zemljištu u vidu pepela. Mnoga istraživanja su pokazala da se paljenjem žetvenih ostataka ne postiže čak ni osnovna želja uništavanja semena korovskog bilja.

Zaoravanjem žetvenih ostataka sa širokim odnosom ugljenika i azota može se u toku njihovog razlaganja očekivati tzv. „azotna depresija“, zbog smanjenja nitratnog azota zemljišta i njegovog ugrađivanja u tela mikroorganizama. Naime, pri unošenju organske materije, sa malim sadržajem azota od 0,40-0,50%, sa mnogo celuloze, hemiceluloze, lignina, i drugih ugljenih hidrata, razvija se intenzivna mikrobiološka aktivnost. Mikroorganizmi za izgradnju svog tela koriste nitratni azot iz zemljišnog rastvora i zbog toga se na usevu u toku vegetacije zapažaju simptomi nedostatka azota. Može da se javi i nedostatak drugih hraniva, ali je on takvog obima da se može zanemariti. Na azotnu depresiju najosetljivije su strnine, manje okopavine, dok su leguminozne biljke neosetljive. Za eliminisanje azotne depresije – pored redovnog đubrenja azotom preporučuje se dodavanje azota do 0,7 kg na 100 kg suve biljne mase. Ova količina azota obezbeđuje nesmetano razlaganje biljnih ostataka i otklanja nedostatak azota kod narednog useva i tako se izbegava pojava azotne depresije. Pri zaoravanju glava i lišća šećerne repe i korenovih i nadzemnih ostataka leguminoznih biljaka, nisu potrebne dodatne količine azota, jer je C:N odnos kod tih biljaka uzan, na pr. u lišću i glavi šećerne repe je oko 10:1, a kod leguminoznih biljaka oko 15:1, čak uži nego u zrelom stajnjaku.

Pre zaoravanja, biljne ostatke treba usitniti radi lakšeg i ravnomernijeg unošenja u zemljište. Pored sitnilica raznih konstrukcija danas postoje i adapteri, koji se montiraju na kombajn, pa se sa žetvom ovi ostaci seckaju i ravnomerno rasturaju po njivi. Iseckani biljni ostaci se zaoravaju raoničnim plugovima. Druga oruđa su manje podesna za unošenje biljnih ostataka u zemljište. Biljni ostaci i kada su isitnjeni prave teškoće pri oranju. Zato se njihovo zaoravanje vrši sa plugovima koji na plužnoj dasci imaju posebne dodatke koji olakšavaju zaoravanje. Za zaoravanje kukuruzovine koriste se plugovi visokog klirensa i sa većim razmakom između plužnih tela, da ne bi došlo do gušenja pluga pri radu.

Vreme zaoravanja zavisi od vremena žetve odnosno berbe. U principu biljni ostaci mogu da ostanu duže na njivi, jer delimično omekšaju i lakše se zaoravaju. Period zadržavanja žetvenih ostataka na površini zemljišta zavisi od dužine vremenskog perioda između žetve i osnovne obrade za sledeći usev. Posle ranih preduseva biljni ostaci se zaoravaju ljuštenjem, a kod kasnih preduseva u jesen osnovnom obradom. Nepovoljno je zaoravanje biljnih ostataka u proleće.

Dubina zaoravanja mora biti podešena prema količini organske mase, koja treba da se zaore. Slama i slični biljni ostaci mogu se kvalitetno zaoravati do 20 cm dubine, a za zaoravanje kukuruzovine zbog veće i žilave mase, potrebna je veća dubina, najčešće 25-30 cm.

Preparat Algo PreOr je organski preparat na bazi braon morske alge Ascophyllum nodosum koji se koristi za ubrzavanje i stabilizaciju prosesa fermentacije žetvenih ostataka. Spada u fermentore. Polisaharidi koji veoma intenzivno deluju na mikroorganizme drastično ubrzavaju procese fermentacije i raspada žetvenih ostataka na njivama.

Primenom preparata Algo PreOr obezbeđuje se prirodna helacija u zemljištu zbog prisutnih alginata, čime se omogućava povećanje minerala u biljkama, povećanu aeraciju i kapacitet zadržavanja. Ovako promenjena struktura zemljišta u rizosferi postaje pogodno okruženje za rast i aktivnost mikroorganizama. Sastav mikroflore u rizosferi, zavisi od mnogo faktora: temperatura, kapacitet zadržavanja vode, snabdevenost kiseonikom, postupak obrade i drugo. Primenom Algo PreOr preparata direktno u tlo menjamo mikrobiološku sliku i aktiviramo prisutnu mikro populaciju.Sastojci u preparatu pokazali su efikasnost kao sredstvo za kontrolu protiv bakterija, virusa, gljiva i nematoda. Direktnom primenom ovog preparata na zemljište stimulišemo rast biljaka i dugoročno poboljšavamo kvalitet tla, bez štetnih posledica na ekosisteme.

Najbolji učinci proizvoda Algo PreOr se postižu što većim stepenom usitnjavanja bio mase kao i unošenjem preporučene količine stajnjaka preko žetvenih ostataka. Zaoravanjem se biljni ostaci uključuju u proces kruženja organske materije u zemljištu.

Korišćenjem Algo PreOr dobijamo zemljište sa korisnom mikroklimom, optimiziranim sadržajem vlage, boljom strukturom, što pozitivno utiče na plodnost i produktivnost zemljišta.

Algo PreOr