Upotreba biostimulatora na bazi alge u proizvodnji paprike

Paprika (Capsicum annuum L.) je jednogodišnja zeljasta biljka iz porodice pomoćnica (Solanaceae). Stabljike su uspravne, pri osnovi odrvenele, u gornjem delu razgranate. Rastu do 60 cm visine. Koren je plitak i slabije razvijen. Listovi su naizmenični, dugi do 15 cm, jajastog oblika, na vrhu zašiljeni, celovitog ruba. Cvetovi su dvopolni, pravilni, smešteni su nasuprotno i nalaze se na kratkim peteljkama. Plod je višesemena bobica crvene, zelene, žute ili ljubičaste boje, glatke teksture. Sadrži mnogobrojne pljosnate, žućkaste semenke. Uzgaja se kao povrtna kultura zbog plodova.

Mogu se podeliti na slatke i ljute (havano, kajenska, kalifornijska, halapenjo, mađarska, serano, trešnjasta). Po obliku mogu biti: kupaste, prizmatične, okrugle, spljoštene i baburaste (okruglaste), a veličina varira od nekoliko centimetara do nekoliko decimetara. Postoji podela i na krupno plodne (Capsicum annuum var. macrocarpum), sitnoplodne (Capsicum annuum var. microcarpum) i na čili (Capsicum frutescens).

Latinski naziv roda Capsicum potiče od grčke reči kapto (ujedam), zbog ljutog okusa. Ime vrste annuum znači jednogodišnji.

Najstariji podaci o gajenju paprike pronađeni su u Peruu, pre više od 3.000 godina, koji ukazuju na to da je paprika poreklom iz Amerike. Španci su je doneli u Evropu početkom XVI veka. To su bile ljute sorte sa sitnim plodovima, danas poznate kao čili i služile su kao začin umesto bibera. U našu zemlju je doneta iz Turske u XVII veku, a u severnim predelima vodi poreklo iz Mađarske.

Paprika bilo koje vrste sadrži pravo bogatstvo vitamina. Pored velikih količina vitamina A, B i C, koji su važni za jačanje imuniteta, ističu se B1 i B2. Zbog vitamina E se ovo povrće koristi u prevenciji raka. Od minerala ima najviše kalijuma, fosfora i gvožđa. Količina vode koju poseduje približno je oko 89%, dok količina eteričnih ulja u semenu zavisi od količine prisutnog alkaloida kapsaicina. Kao izuzetno zdrava namirnica takođe se ističe zbog beta karotena, kalijuma, cinka, fosfora, selena, saharoze, glukoze i folne kiseline.S obzirom na to da ima veoma mali broj kalorija, koristi se u dijetalnoj ishrani, a uz to ubrzava metabolizam. Njeni antioksidansi pomažu u borbi protiv slobodnih radikala u telu i pomažu u lečenju bolesti srca, osteoartritisa, bronhijalne astme i katarakte. Vitamin C stimuliše bela krvna zrnca u borbi protiv infekcija, što dovodi do jačanja imunološkog sistema.

Zanimljivosti:

- Naziv na engleskom "bell pepper" paprika babura dobila je iz jednostavnog razloga - na engleskom "bell" znači zvono upravo po njenom specifičnom obliku, te je zbog svog izgleda paprici dodata ovaj pridev.

- Ljubičasta paprika je veoma retka italijanska sorta koja se uglavnom gaji po organskim principima. Plod je krupan, mesnat, hrskav i veoma ukusan. Kao i druge vrste paprika, one menjaju boju, te na kraju, u punoj zrelosti, ljubičasta paprika može imati jarko crvenu boju.

- Prema francuskom gastronomu iz XVII veka, Antelmu Savarinu, paprika je odlična i kao prirodni afrodizijak, posebno kada je ljuta. Pojačava rad krvotoka, utiče na pozitivno raspoloženje i budi strast kod ljudi. Osim afrodizijačkog dejstva ima stimulativnu moć na kožu glave, te sprečava pojavu ćelavosti.

- Kad bi vas neko upitao šta je kapsaicin, ili 8-metil-N-vanilil-6-monenamid, verovatno biste samo slegli ramenima, nesvesni da je kapsaicin vaš dobro poznati prijatelj šaljivdžija. Reč je o aktivnoj komponenti ljutih papričica koja deluje kao iritant na sisare kod kojih izaziva osećaj pečenja na bilo kom tkivu sa kojim stupi u kontakt. Najljuća paprika na svetu je takozvana škorpija sa ostrva Trinidad i Tobago. Namenjena je onima koji vole da gastronomiju pretvaraju u ekstremni sport, a uzgajivači moraju da je beru noseći posebne rukavice, kako bi sprečili nastanak opekotina na koži. U Srbiji se ne gaje škorpije, ali ima mesta za kobre, duge paprike umereno ljutog ukusa. Slične su i romana, feferona i sirena. Ukoliko vas količina kapsaicina prevari, pa osetite požar u ustima, ne pokušavajte da ga gasite vodom. Ona, jednostavno, nije dovoljno dobar vatrogasac. Bolje je pozvati u pomoć mleko, pavlaku ili sladoled.

- Etimološki rečnici otkrivaju nam da je reč ajvar nastala od turskog havyar (kavijar). Tako se pod ajvarom najpre podrazumevao domaći kavijar koji je nastajao u Smederevu, Kladovu i manjim mestima kraj Đerdapske klisure. Ono što danas nazivamo ajvarom nastalo je u beogradskim restoranima s kraja 19. veka, u kojima je salata od paprike i paradajza služena kao crveni ajvar, odnosno srpski ajvar.

Efekti upotrebe biostimulatora na bazi alge

Biostimulatori, a pogotovu oni na bazi algi, se smatraju među najinovativnijim i perspektivnim rešenjima za poboljšanje održivosti i profitabilnosti poljoprivredne proizvodnje. Naša kompanija proizvodi biosimulatore na bazi alge Ascophyllum nodosum koji će Vam baš to omogućiti.

Organski biostimulatori u malim dozama omogućavaju Vašoj biljci:

- Aktivniji razvoj korenovog sistema
- Povećanje uzimanja hranjivih sastojaka (promenom fizičko-hemiskih karakteristika zemljišta, formiranje dostupnijih kompleksa mikrohrane)
- Efikasnija upotreba organskih đubriva
- Sigurna i efikasna oplodnja
- Stimulacija prirodnog primarnog metabolizma biljke
- Otpornost biljke na ograničenje nutritijenata i sredstava zaštite
- Jačanje imuniteta biljke (otpornost prema bolestima i štetočinama)
- Veća produktivnost i kvalitet proizvoda
- Visok nivo odživosti biljke nakon stesa (suša, hladnoća, vetar...), čak i nakon fizičkih oštećenja
- Dobar sadni materijal

Iskustvo korisnika naših preparata

Paprika je cenjena zbog visokog sadržaja vitamina C. Koristi se tokom cele godine sveža, prerađena (konzervisana ili smrznuta). Traži više toplote od većine povrtarskih kultura. Na temperaturi ispod 15°C prestaje sa razvojem. Seme niče na temperaturi iznad 13°C, a optimalna temperatura za razvoj joj je 22- 25°C. Koren joj je vretenast i razgranat i prilično je slabe usisne moći. Zbog ove osobine primena biostimulatora na bazi alge zalivanjem ili propuštanjem kroz sistem kap po kap omogućuje joj bolje usvajanje hraniva iz zemljišta. Preparati se primenjuju u količini 2 l/ha i to u početnim fazama ALGO PAN, a u plodonošenju ALGO FAGUS. Veliki je potrošač vode i zbog slabe usisne moći koren traži češća navodnjavanja. Najbolje rezultate daje na dubokim rastresitim zemljištima pH treba da bude 6,0-6,8. Pošto iznosi veće količine hraniva potrebno joj je pojačano đubrenje. Za prinos 40-50 tona ploda po ha potrebna je sledeća količina hraniva: 250-300 kg/ha N, 100-150 kg/ha P, 200-300 kg/ha K i 110-160- kg/ha Ca (posebno zbog pojave tamnih pega i truljenja ploda što znatno smanjuje prinos). Tačne količine hraniva određuju se posle analize zemljišta u referentnoj laboratoriji.

Primećeno je da primenom organskih biostimulatora na bazi alge preko lista biljka pojačava intenzitet fotosinteze, postaje bujnija (veća lisna masa), bolje i efikasnije usvaja hraniva iz zemljišta i povećava imunitet na biljne bolest i štetočine. Biostimulatori tokom primene nemaju karencu i primenjuju se u organskoj proizvodnji tako da se nesmetano mogu primenjivati tokom cele vegetacije. Primenom organskih biostimulatora zabeleženo je dobijanje zdravijeg i kvalitetniheg ploda. Sa pojavom ekstremno visokih temperatura na plodu paprika javljaju se ožegotine. Ovaj problem se rešava tretiranjem biljaka organskim biostimulatorima, čemu svedoči veliki broj proizvođača paprika. Nakon setve 20-25 dana vrši se pikiranje rasada i to kada se na biljkama razviju dva stalna listića. Nakon pikiranja biljke se obavezno zasenjuju (stavlja se zelena mreža) da bi se sprečilo neželjeno isparavanje vode iz biljke izduživanje biljke – etioliranje.

Paprika je jako kvarljiva roba. Ne podnosi uskladištenje u običnim skladištima. Na temperaturi 2-4°C može se skladištiti 4-6 nedelja. Primenom organskih biostimulatora produžuje se vreme skladištenja za dve nedelje. Proizvođači su uočili da prilikom primene organskih biostimulatora plodovi imaju bolju čvrstinu i manji sadržaj vode što omogućava duze čuvanje istih čak i na temperaturama iznad 4°C. Nakon svakog tretmana biostimulatorima proizvođači su uočili intezivan poras biljke što se javlja kao posledica boljeg usvajanja preratara. U plastenicima paprika se proizvodi tokom cele godine. Babura tip paprike je najzastupljeniji a proizvodi se i konusni tip paprike kao i ljute paprike. Paprika podnosi temperature do 35°C, preko 35°C biljka propada. Razlika u dnevnim i noćnim temperaturama idealna je ako iznosi 5-7°C. U kasnoj jesenjoj proizvodnji to često zna da bude tako. Tada je biljka pod stresom i dolazi do propadanja plodova. Prema iskustvu proizvođača koji koriste organske biostimulatore ukoliko se izvrši tretman biljaka, omogućava se očuvanje biljke a berba se produzava do prvih jesenjih mrazeva.

Biostimulatori