Upotreba biostimulatora na bazi alge na poljima lubenice

Lubenica (Citrullus lanatus) ili bostan pripada porodici tikvi. Gaji se na njivama, plantažama, plastenicima. Lubenica je jednogodišnja zeljasta biljka, uglavnom zelene boje sa šarama i prugama i ploda loptastog oblika, unutra crvene boje. Lubenica je povrće. Ne, nije greška! U botanici postoji pravilo da je povrće jednogodišnja biljka i da nastaje iz drugih delova biljke, korena, lišća, što lubenica i jeste.

Razvija snažni korenov sistem koji se najvećim delom razvija u zoni do 40 cm zemljišta, a glavni koren dopire u dužinu od 2-3 m. Stablo je razgranato, snažno, na njemu se nalaze puzeće vreže, a u zavisnosti od sorti mogu narasti 3-4 m. Cvetovi su razmešteni pojedinačno i izrazito su žute boje. Otvaraju se u jutarnjim satima i cvetaju samo jedan dan, a neoplođeni ženski cvetovi ostanu otvoreni i sledećih dana. Lubenica je stranooplodna biljka i proizvodi se najčešće iz rasada, ali može i direktno iz semena. Gaji se na otvorenom polju, u plastenicima i kombinovano. Rana proizvodnja uspešna je u plastenicima bez ili s povremenim grejanjem.

Minimalna temperatura za klijanje semena je oko 15 °C, a optimalna oko 30 °C. Zemljište za gajenje lubenica mora biti rastresito, dobre strukture, duboko poorano u jesen, na oceditom terenu. Idealna su aluvijalna zemljišta gde se voda ne zadržava i glinasto-peskovita zemljišta. Za rast i plodonošenje kiselost zemljišta treba biti pH 5,0 – 5,5.

Lubenice iz drevnih vremena bi bile teško prepoznatljive čak i za najodanije ljubitelje ovog voća danas. Čvrsta, puna semenja i bledo zelena, karakteristične su bile po svom blagom ili gorkom ukusu. Ali upkos njihovom neukusnom sadržaju, očigledno su bile važno voće čim su zadržane sve do danas. One su obrađivane stotinama godina pre nego što su postale nešto vredno za posaditi.

Kao autohtono voće Afrike, lubenice su uzgajane na ovom kontinentu još od drevnih vremena. U jugozapadnoj Libiji iskopano je seme staro 5000 godina, a ostaci lubenice koji datiraju iz oko 1500. godine p.n.e, otkriveni su u temeljnim naslagama ispod zidova sudanskog hrama. Arheolozi su takođe pronašli seme i fotografije različitih vrsta lubenica u grobnicama drevnog Egipta od pre 4000 godina. Ove vrste uključuju divlje lubenice, kao i duguljaste predake pustinjske lubenice.

Prilikom istraživanja faranonskih grobnica pronađena je lubenica, a kako istoričari objašnjavaju razlog za to bila je potreba da faraoni ostanu hidrirani na njihovom dugom putu do posmrtnog života, a lubenica je bila najbolji način da se obezbedi voda.

Kada su Grci došli u posed lubenice, oko 400. godine p.n.e, lubenica je počela da se upotrebljava u medicini. Takođe je imala sposobnost da pomogne ljudima da ostanu hladni, štitila ih je od vrućine.

Lubenica sadrži 90% vode, vitamine i minerale. Sadrži azotnu kiselinu, bakar, cenjeni beta - karoten, biljna vlakna i masti, mineralne soli, folate, organske kiseline, eterična ulja, celulozu i šećer.

U vrelim letnjim danima najviše nam prija lubenica kao poslastica, da nas osveži i okrepi upravo zato što sadrži veliku količinu tečnosti u sebi ( leti se više znojimo i gubimo tečnost iz organizma, pa nam lubenica to nadoknađuje ). Dobro je znati da lubenica deluje i kao diuretik: kod problema sa bubrezima, kod problema sa bešikom i mokraćnim putevima, kod problema sa metabolizmom i organima za varenje, kod povišenog krvnog pritiska ( hipertenzije ), kod kožnih bolesti.

Upotreba lubenice dobro se pokazala kod mamurluka, hroničnog umora, stresa, kod žena u trudnoći, impotencije, kod pojave celulita zahvaljujući svom bogatom lekovitom sastavu, a ima vrlo nisku kalorijsku vrednost.

Da li ste znali?

- U nekim zemljama tradicionalno je jesti lubenicu sa solju, čak u nekim zemljama kao što je Izrael i Egipat lubenica se jede sa feta sirom. So pomaže u otkrivanju slatkog ukusa mesa voća, a sir dodaje svoj jedinstven ukus.

- Semenke lubenice su jestive, u nekim zemljama sveta jedu se samo na određeni datum odnosno praznik. Tako na primer Kinezi ih jedu za kinesku Novu godinu, a Vijetnamci za vijetnamsku Novu godinu. Mada semenke lubenice mogu da se koriste i kao sirovina za pravljenje brašna. Seme lubenice je značajno i zbog ulja koje se nalazi unutra. Ljuštenjem semenke i njenim sušenjem na suncu može se dobiti ulje vredno kao eterično. Ovakvo ulje može da se koristi u kozmetičke svrhe, ali i u prehrambenoj industriji.

- Koren lubenice može da se koristi u lekovite svrhe. U malim kočinama može da se koristi kao laksativ za pražnjenje creva. U tradicionalnoj medicine nakon gnječenja koršćen je sok korena lubenice za zaustavljanje krvarenje kod zena nakon abortusa.

- Kora lubenice je takođe jestiva. Može da se pravi slatko od kore lubenice, a može se osušiti ili propržiti i komzumirati umesto grickalica.

- Konzumiranje lubenice može da bude i štetno pored svih lekovitih svojstava koje ima. Lubenica može da izazove i alergiju. Simptomi su svrab u grlu i na jeziku, pojava koprivnjače, bol u stomaku i grčeve, kao i povraćanje nakon konzumiranja.

- Postoje sorte lubenice koje su bez semenki. Takve lubenice nisu GMO već su nastale pomoću hibridizacije.

- Postoji muška i zenska lubenica. Muška je veća, ima izdužen oblik i vodenasta je, sa druge strane ženska je manja, oblija i slađa.

- Radi lakšeg skladištenja lubenice Japanci su došli na ideju da uzgajaju kockastu lubenicu. Iako su praktičnije za skladištenje u frižideru, ove lubenice nisu slatke. Način na koji nastaju jeste da dok su male lubenice se stavljaju u rasklopive staklene ili metalne kutije tako da dok rastu poprimaju oblik kocke.

- U Americi je 3. avgusta nacionalni dan lubenice. Ovaj dan se u pojedinim državama smatra čak i praznikom. Ovo ne znači da ljudi pre ili nakon praznika ne treba da uživaju u lubenici. Jednostavno, lepo je znati da i ona ima svoj dan.

- Dva puta lubenica je upisivana u Ginisovu knjigu rekorda zbog svoje težine. Prvi put 2005. godine u SAD je izmerena najteža lubenica na svetu i težila je 122 kg. Ova lubenica u bašti je rasla 6 meseci. Prvi postavljeni rekord oboren je tek 2013 godine, kada je izmerena lubenica od skoro 159 kg u Tenesiju.

- Broj vrsta lubenica koje se uzgajaju u svetu iznosi 1.200, a razlikuju se po boji, veličini i obliku, a postoje i vrste bez koštica.

Efekti upotrebe biostimulatora na bazi alge

Biostimulatori, a pogotovu oni na bazi algi, se smatraju među najinovativnijim i perspektivnim rešenjima za poboljšanje održivosti i profitabilnosti poljoprivredne proizvodnje. Naša kompanija proizvodi biosimulatore na bazi alge Ascophyllum nodosum koji će Vam baš to omogućiti.

Organski biostimulatori u malim dozama omogućavaju Vašoj biljci:

- Aktivniji razvoj korenovog sistema
- Povećanje uzimanja hranjivih sastojaka (promenom fizičko-hemiskih karakteristika zemljišta, formiranje dostupnijih kompleksa mikrohrane)
- Efikasnija upotreba organskih đubriva
- Sigurna i efikasna oplodnja
- Stimulacija prirodnog primarnog metabolizma biljke
- Otpornost biljke na ograničenje nutritijenata i sredstava zaštite
- Jačanje imuniteta biljke (otpornost prema bolestima i štetočinama)
- Veća produktivnost i kvalitet proizvoda
- Visok nivo odživosti biljke nakon stesa (suša, hladnoća, vetar...), čak i nakon fizičkih oštećenja
- Dobar sadni materijal

Iskustva korisnika naših preparata

Lubenice i dinje u različitim fenofazama svog razvoja imaju različite zahteve u ishrani, kako sa mikro, tako i sa makro elementima. U toku proizvodnje, određeni broj uzgajivača lubenice ustanovio je neujednačen razvoj korena kao i probleme sa lisnom masom. Poznato je, da što je manja lisna masa manji je i intenzitet fotosinteze. Kako bi prevazišli naznačeni problem uzgajivači lubenice su počeli da primenju biostimulatore na bazi alge koje proizvodi naša kompanija. Već nakon nekoliko dana od primene preparata ALGO PAN kroz sistem kap po kap i preparata ALGO FAGUS, primećene su promene kako na listu tako i na korenu samih biljaka. Određeni korisnici primetili su i pojavu bolesti Fusarium jedne od najopasnijih bolesti korena. Nakon primene biostimulatora na bazi algi i izvršenog pregleda korena, Fusarium je jednostavno nestao, a koren je dobio intenzivno belu boju što je znak da je preparat pozitivno delovao na korenov sistem. Svakodnevnim praćenjem ustanovljeno je da je došlo do rasta i adventivnog – bočnog grananja korena. U proizvodnji lubenice i dinje, od biljnih bolesti najčešće se javljaju Alternaria sp., Antraknoze i Peronospora sp. Kada su visoke temperature javlja se pepelnica, a od insekata najveći problem su grinje. Nekoliko dana nakon promene preparata ALGO FAGUS uzgajivači su uočili izuzetan porast lisne mase i intenzivno cvetanje. Nakon tretmana biostimulatorima na bazi braon morske alge su primećene manje posledice izazvane sušom i visokim temperaturama. Takođe su uzgajivači uočili da je primena preparata omogućila da se na ekstremnim temperaturama izvrši oplodnja i na taj način postignu visoki prinosi i kvalitet u proizvodnji. Ustanovljeno je da nema nikakvih vidljivih patogena, a nema ni insekata bele leptiraste vaši i grinja koji su stalni pratioci ove proizvodnje. Upotreba biostimulatora na bazi algi je uzgajivačima omogućila proizvodnju lubenica čak do početka oktobra meseca.

Biostimulatori