Uloga algi u bioremedijaciji organskih zagađivača

Akumulacija organskih zagađivača u okolini može prouzrokovati ozbiljne probleme, koji negativno utiču na stabilnost mnogih vodenih ekosistema i može takođe da izazove štetne efekte na zdravlje ljudi i životne sredine.

Organski zagađivači dospevaju u vodene ekosisteme kao rezultat ljudskih aktivnosti koje uključuju poljoprivredne namene, upotrebu goriva i industrijska ispuštanja, kućni otpad i otpad u poljoprivredi. U poslednje vreme sve je veće interesovanje za korišćenje bakterija, gljivica, biljki i algi koje uklanjaju, razgrađuju ili čine bezopasnim organske zagađivače u vodenim sistemima. Alge igraju važnu ulogu u kontroli i biomonitoringu organskih zagađivača u vodenim ekosistemima. Upotreba viših biljaka i bakterija za bioekstrakciju i bioremedijaciju teških metala i organskih zagađivača detaljno je proučavana. Međutim, primena mikro i makroalgi u obnovi organski zagađenih vodenih okruženja je tek počela.

Organski zagađivači se unose u životnu sredinu kroz industrijska pražnjenja, poljoprivrednu upotrebu ili nepravilne prakse odlaganja otpada. Upornost ovih hemikalija u okruženju predstavljaju hroničnu pretnju za zdravlje i sigurnost ljudi i divljih životinja. Hemijska kontaminacija prisutna u vodenim ekosistemima se može imobilizirati i akumulirati u sedimentima ili može biti podložna transformaciji i procesu aktivacije. Zavisno od biogeohemijskih procesa, mnogi organski zagađivači poput ugljovodonika učestvuju u adsorpciji, procesu desorpcije i transformacije i mogu biti na raspolaganju bentoskim organizmima kao i organizmima u vodenom stubu kroz sediment. Ugljovodonici mogu postati opasni pogotovo ako uđu u lanac ishrane jer je nekoliko upornijih jedinjenja, kao što su PAH i PCB, kancerogeno. Prema Stockholmskoj konvenciji, 9 od 21 organskih hemikalija su pesticidi. Klase organskih pesticida uključuju organohlorin, organophosphate, organometallic, piretroide i karbamate, između ostalih. Tek nedavno je počela zainteresovanost za sve većom upotrebom bioremedijacije kao najpoželjnije tehnologije, koja koristi biljke (fitoremedijacija) za uklanjanje zagađivača iz okoline ili detoksikaciju kako bi zagađivače učinila bezopasnim. Metode za fitoremedijaciju zagađenih tla, reka i jezera opisane su u nekoliko recenzija: Brooks 1998, Chanei et al. 1997, McIntire i Levis 1997, Flathman i Lanza 1998; Salt i dr., 1998. Alge su se pokazale efikasnim u hiperakumulaciji teških metala i razgradnji ksenobiotika. Poslednjih godina, upotreba mikroalgi i ekstrakta makroalgi u bioremedijaciji obojene otpadne vode su izazvale veliko interesovanje zbog njihove centralne uloge u fiksaciji ugljen-dioksida. Osim toga, generisana biomasa algi ima veliki potencijal kao sirovina za proizvodnju biogoriva. Fitoremedijacija je "na ivici komercijalizacije " i poseduje brzo rastući tržišni potencijal.

Bioremedijacija pesticida

Zagađenje vodenih sistema pesticidima je jedno od najozbiljnijih problema sa kojima se može suočiti okolina i organizmi u celini. Intenzivno kultivirane poljoprivredne površine su značajni izvori kontaminacije površinskih voda pesticidima putem odliva i oticanja. Takođe se prati i velika upotreba herbicida u poljoprivredi zbog rizika zagađenja voda u okolnim ekosistemima.. Jednom kad se pojave u vodi, ove hemikalije mogu izazvati štetni uticaj na zdravlje ekosistema. Organohlorni pesticidi su sveprisutniji zagađivači životne sredine u globalnom ekosistemu i, zbog njihove lipofilnosti i postojanosti oni se nakupljaju duž lanca ishrane. Višestruke metode, uključujući spaljivanje i prekrivanje/punjenje zemlje korišćene su za uklanjanje ove klase zagađivača. Međutim, ove fizičke metode su skupe i neefikasne. Bioremedijacija koja koristi mikroorganizme koji mogu da razgrade pesticide-zagađivače i pojačana fitoremedijacija pesticida, postaju sve efikasnija i isplativija rešenja.

Prirodni biostimulatori