Šta je organska poljoprivreda?

"Organska poljoprivreda je holistički sistem upravljanja proizvodnjom koji promoviše i unapređuje zdravlje agroekosistema, uključujući biodiverzitet, biološke cikluse i biološku aktivnost zemljišta. Naglašava korišćenje praksi upravljanja radije nego korišćenje inputa van farme. Ovo se postiže korišćenjem, gde je moguće, agronomskih, bioloških i mehaničkih metoda, za razliku od korišćenja sintetičkih materijala, da bi se ispunila bilo koja specifična funkcija unutar sistema." (Komisija FAO/VHO Codek Alimentarius, 1999).

Organska poljoprivreda može da se definiše kao proizvodni sistem koji održava zdravlje tla, ekosistema i ljudi. Ona se oslanja na ekološke procese, biodiverzitet i cikluse prilagođene lokalnim uslovima, a ne na korišćenje inputa sa štetnim efektima. Organska poljoprivreda kombinuje tradiciju, inovaciju i nauku kako bi koristila zajedničkom okruženju i promovisala poštene odnose i dobar kvalitet života za sve uključene. Sistemi proizvodnje organske hrane, vlakana i kozmetike zasnovani su na principu brige o ljudima, zemljištu i proizvodima kako bi se postigli održivi, zdravi i produktivni ekosistemi – zemljište, biljke, životinje i ljudi.

Proizvodi organske poljoprivrede su jasno identifikovani kroz sertifikaciju i etiketiranje. Potrošači donose svesnu odluku o tome kako se njihova hrana proizvodi, prerađuje, rukuje i plasira na tržište. Stoga potrošač ima snažan uticaj na organsku proizvodnju. Organska poljoprivreda je vođena uslugama I potrebama potrošača.

Savremena organska poljoprivreda razvijena je kao odgovor na ekološku štetu uzrokovanu upotrebom hemijskih pesticida i sintetičkih đubriva u konvencionalnoj poljoprivredi i ima brojne ekološke prednosti.U poređenju sa konvencionalnom poljoprivredom, organska poljoprivreda koristi manje pesticida, smanjuje eroziju tla, smanjuje ispiranje nitrata u podzemne i površinske vode i reciklira životinjski otpad nazad u farmu. Ove prednosti su uravnotežene većim troškovima hrane za potrošače i generalno nižim prinosima. . Izazov za buduću organsku poljoprivredu biće da održi svoje ekološke prednosti, poveća prinose i snizi cene uz suočavanje sa izazovima klimatskih promena i sve većeg svetskog stanovništva.

Organska poljoprivreda i njena istorija

Početkom 20. veka počelo je traganje za alternativnim postupcima u poljoprivredi. Austrijanac Rudolf Steiner 1924. godine, osniva biodinamički pokret. Prvo studira filozofiju, zatim biologiju, fiziku i hemiju. Početni postulat ovog pokreta je bio: biodinamička poljoprivreda mora da sa zasniva na mešovitom gazdinstvu, gde se kombinuje biljna i animalna proizvodnja. Njegov osnovni princip u poljoprivredi je bio da se ne može dati život zemljištu samo dodavanjem hemikalija u njega. U živi sistem zemljišta mora se dodati organska materija ojačana “kosmičkim silama” koje će uliti život u takav sistem. Iz tog razloga biodinamičari koriste biodinamičke preparate koji (veruje se) usmeravaju kosmičke sile u zemljište i time povećavaju njegovu plodnost i snagu (goveđi rog).

Biološki pokret osnovao je Hans Mueller u Švajcarskoj 1940-tih zasnovan na učenjima H. P. Rusch-a u Nemačkoj i još uvek je prisutan u zemljama nemačkog govornog područja.

Ranih 1960-tih godina raste zabrinutost za zdravlje ljudi i životnu sredinu zbog povećane upotrebe pesticida u poljoprivredi. U to vreme osniva se grupa Lemaire-Boucher u Francuskoj, a u SAD se pojavljuje interes za organsku poljoprivredu osnivanjem “New Alchemy Institute” i “Ecology Action”, organizacije koje pokušavaju da proizvode hranu sa smanjenom upotrebom vode, đubriva i bez pesticida. Poznata naučnica i prirodnjak Rachel Carson, 1962. godine objavljuje knjigu “Tiho proleće” (Silent Spring), koja objašnjava pogubne efekte DDT i drugih pesticida na životnu sredinu, a naročito na ptice i druge korisne organizme. Ta knjiga postaje najprodavanija u nekoliko zemalja, uključujući SAD i postaje ključni faktor u zabrani upotrebe DDT u SAD 1972 godine. “Tiho proleće” i njena autorka su označeni kao začetnici svetskog pokreta za zaštitu životne sredine.

Organska poljoprivreda i njeni principi

Principi zdravlja, ekologije, pravičnosti i nege su koreni iz kojih raste i razvija se organska poljoprivreda. Oni izražavaju doprinos koji organska poljoprivreda može dati svetu, kao i viziju za unapređenje celokupne poljoprivrede u globalnom kontekstu.

Princip zdravlje je celovitost i integritet živih sistema. To nije samo odsustvo bolesti, već održavanje fizičkog, mentalnog, socijalnog i ekološkog blagostanja. Imunitet, otpornost i regeneracija su ključne karakteristike zdravlja. Organka poljoprivreda ima ulogu, bilo u poljoprivredi, preradi, distribuciji ili potrošnji, da održi i unapredi zdravlje ekosistema i organizama od najmanjih u zemljištu do ljudskih bića. Konkretno, organska poljoprivreda ima za cilj proizvodnju visokokvalitetne, hranljive hrane koja doprinosi preventivnoj zdravstvenoj zaštiti i dobrobiti. S obzirom na to, trebalo bi da izbegava upotrebu đubriva, pesticida, lekova za životinje i dodataka hrani koji mogu imati štetne posledice po zdravlje.

Princip ekologije ukorenjuje organsku poljoprivredu unutar živih ekoloških sistema. U njemu se navodi da se proizvodnja zasniva na ekološkim procesima i reciklaži. Ishrana i blagostanje se postižu kroz ekologiju specifičnog proizvodnog okruženja. Na primer, u slučaju useva ovo je živo zemljište; za životinje je ekosistem farme; za ribe i morske organizme, vodenu sredinu. Sistemi organske poljoprivrede, stočarstva i divlje žetve treba da se uklope u cikluse i ekološku ravnotežu u prirodi. Ovi ciklusi su univerzalni, ali njihov rad je specifičan za lokaciju. Organski menadžment mora biti prilagođen lokalnim uslovima, ekologiji, kulturi i obimu. Inpute treba smanjiti ponovnom upotrebom, reciklažom i efikasnim upravljanjem materijalima i energijom kako bi se održao i poboljšao kvalitet životne sredine i sačuvali resursi. Organska poljoprivreda treba da postigne ekološku ravnotežu kroz dizajn poljoprivrednih sistema, uspostavljanje staništa i održavanje genetske i poljoprivredne raznovrsnosti. Oni koji proizvode, prerađuju, trguju ili konzumiraju organske proizvode treba da štite i koriste zajedničku životnu sredinu, uključujući pejzaže, klimu, staništa, biodiverzitet, vazduh i vodu.

Princip pravičnosti karakterišu jednakost, poštovanje, pravda i upravljanje zajedničkim svetom, kako među ljudima, tako i u njihovim odnosima prema drugim živim bićima. Ovaj princip naglašava da oni koji se bave organskom poljoprivredom treba da vode međuljudske odnose na način koji obezbeđuje pravičnost na svim nivoima i prema svim stranama – poljoprivrednicima, radnicima, prerađivačima, distributerima, trgovcima i potrošačima. Organska poljoprivreda treba da pruži svima koji su uključeni dobar kvalitet života i doprinese suverenitetu hrane i smanjenju siromaštva. Cilj mu je da proizvede dovoljnu ponudu kvalitetne hrane i drugih proizvoda. Ovaj princip insistira na tome da životinjama treba obezbediti uslove i mogućnosti života koji su u skladu sa njihovom fiziologijom, prirodnim ponašanjem i blagostanjem. Prirodnim i ekološkim resursima koji se koriste za proizvodnju i potrošnju treba upravljati na način koji je socijalno i ekološki pravedan i treba ih držati u poverenju budućim generacijama. Pravednost zahteva sisteme proizvodnje, distribucije i trgovine koji su otvoreni i pravični i koji uzimaju u obzir stvarne ekološke i društvene troškove.

Princip nege - organska poljoprivreda je živ i dinamičan sistem koji odgovara na unutrašnje i spoljašnje zahteve i uslove. Oni koji se bave organskom poljoprivredom mogu poboljšati efikasnost i povećati produktivnost, ali to ne bi trebalo da bude u opasnosti da ugrozi zdravlje i dobrobit. Shodno tome, nove tehnologije treba da se procene i postojeće metode revidiraju. S obzirom na nepotpuno razumevanje ekosistema i poljoprivrede, mora se voditi računa. Ovaj princip navodi da su predostrožnost i odgovornost ključni problemi u upravljanju, razvoju i izboru tehnologije u organskoj poljoprivredi. Nauka je neophodna da bi organska poljoprivreda bila zdrava, bezbedna i ekološki ispravna. Međutim, samo naučno znanje nije dovoljno. Praktično iskustvo, akumulirana mudrost i tradicionalno i autohtono znanje nude validna rešenja, proverena vremenom. Organska poljoprivreda treba da spreči značajne rizike usvajanjem odgovarajućih tehnologija i odbacivanjem nepredvidivih, kao što je genetski inženjering. Odluke treba da odražavaju vrednosti i potrebe svih na koje bi to moglo uticati, kroz transparentne i participativne procese.

Organska poljoprivreda - prednosti i nedostaci

Organska poljoprivreda obično se karakteriše manjim prinosom useva, uglavnom zbog ograničenja u razvoju biljke (bez upotrebe veštačkih đubriva) i zaštiti (bez upotrebe pesticida).

Iako organska poljoprivreda može biti povezana s manjim prinosima, sektor organske proizvodnje istražuje nove tehnike kako bi prevazišao ove izazove. To podrazumeva razvoj otpornijih biljnih sorti, pametnije sisteme navodnjavanja, unapređenje plodnosti tla i primenu kompostiranog materijala kao prirodnog đubriva.

Koje su komercijalne prednosti organske poljoprivrede? U poslednjih nekoliko godina došto je do porasta tržišta organskih proizvoda kako u svetu tako I kod nas. Čime se sve više smanjuje jaz između organske I konvencionalne poljoprivrede. organska poljoprivreda doživljava više cene sa nižim troškovima inputa od konvencionalnih farmi, što je često nadoknađeno nižom produktivnošću u prvih nekoliko godina. Prinosi – Američke studije su pokazale da su u vlažnijim oblastima (npr. u pojasu kukuruza) konvencionalni prinosi veći od organskih, ali u suvim oblastima organski prinosi nadmašuju konvencionalne. U zemljama u razvoju, organski prinosi su generalno veći od konvencionalnih, ali su mnogo veći pod nepovoljnijim uslovima (npr. suša). Kvalitet – Utvrđeno je da organski proizvodi imaju veći nivo vitamina, minerala, zdravih masnih kiselina i fitonutrijenata. Troškovi proizvodnja su generalno niži za organske farme. Većina studija otkrila je da su operativni troškovi 60–70% niži, ali da su fiksni troškovi veći u poretku sa konvencionalnim farmama. Sve u svemu, ukupni troškovi proizvodnje organskih farmi bili su niži u studijama. Troškovi rada su često veći na organskim farmama, studije su otkrile da su troškovi rada 10–20% veći nego kod uređenih konvencionalnih operacija. Konvencionalni farmi imaju znatno veći teret duga od organskih farmi, posebno onih u zemljama u razvoju.

Koje su ekološke prednosti organske poljoprivrede? Održivost na dugi rok. Mnoge promene uočene u životnoj sredini su dugoročne i dešavaju se sporo tokom vremena. Organska poljoprivreda razmatra srednjoročni i dugoročni efekat poljoprivrednih intervencija na agro-ekosistem. Ima za cilj proizvodnju hrane uz uspostavljanje ekološke ravnoteže kako bi se sprečila plodnost zemljišta ili problemi sa štetočinama. Organska poljoprivreda ima proaktivan pristup za razliku od tretiranja problema nakon što se pojave. Prakse izgradnje zemljišta kao što su plodored, međukultura, simbiotske asocijacije, pokrovni usevi, organska đubriva i minimalna obrada zemljišta su centralne za organske prakse. Oni podstiču faunu i floru zemljišta, poboljšavajući formiranje i strukturu zemljišta i stvarajući stabilnije sisteme. Zauzvrat, kruženje hranljivih materija i energije se povećava, a sposobnost zemljišta za zadržavanje hranljivih materija i vode se poboljšava, nadoknađujući neupotrebu mineralnih đubriva. Takve tehnike upravljanja takođe igraju važnu ulogu u kontroli erozije zemljišta. Smanjuje se dužina vremena u kome je zemljište izloženo erozivnim silama, povećava se biodiverzitet zemljišta, a gubici hranljivih materija se smanjuju, što pomaže u održavanju i poboljšanju produktivnosti zemljišta. U mnogim poljoprivrednim oblastima, zagađenje tokova podzemnih voda sintetičkim đubrivima i pesticidima predstavlja veliki problem. Dobro vođeni organski sistemi sa boljom sposobnošću zadržavanja hranljivih materija u velikoj meri smanjuju rizik od zagađenja podzemnih voda. U nekim oblastima gde je zagađenje pravi problem, prelazak na organsku poljoprivredu se veoma podstiče kao restorativna mera (npr. vlade Francuske i Nemačke). . Organska poljoprivreda smanjuje upotrebu neobnovljive energije smanjenjem agrohemijskih potreba (za proizvodnju su potrebne velike količine fosilnog goriva). Organska poljoprivreda doprinosi ublažavanju efekta staklene bašte i globalnog zagrevanja kroz svoju sposobnost da sekvestrira ugljenik u tlu. Mnoge prakse upravljanja koje koristi organska poljoprivreda (npr. minimalna obrada zemljišta, vraćanje ostataka useva u zemljište, upotreba pokrovnih useva i rotacija, i veća integracija mahunarki koje fiksiraju azot), povećavaju povrat ugljenika u zemljište, podižući produktivnost i favorizujući skladištenje ugljenika. Organski farmeri su i čuvari i korisnici biodiverziteta na svim nivoima. Na nivou gena, tradicionalno i prilagođeno seme i rase se preferiraju zbog njihove veće otpornosti na bolesti i otpornosti na klimatski stres. Na nivou vrste, različite kombinacije biljaka i životinja optimizuju kruženje hranljivih materija i energije za poljoprivrednu proizvodnju. Na nivou ekosistema, održavanje prirodnih područja unutar i oko organskih polja i odsustvo hemijskih inputa stvaraju pogodna staništa za divlje životinje. Česta upotreba nedovoljno iskorišćenih vrsta (često kao rotacioni usevi za izgradnju plodnosti zemljišta) smanjuje eroziju agrobiodiverziteta, stvarajući zdraviji genski fond – osnovu za buduću adaptaciju. Obezbeđivanje objekata za hranu i sklonište, kao i nedostatak upotrebe pesticida, privući nove vrste ili vrste koje se ponovo koloniziraju u organsko područje (i stalne i migratorne), uključujući divlju floru i faunu (npr. ptice) i organizme korisne za organski sistem kao što su oprašivači i grabljivice štetočina. Upotreba GMO u organskim sistemima nije dozvoljena ni u jednoj fazi proizvodnje, prerade ili rukovanja organskom hranom. Kako potencijalni uticaj GMO na životnu sredinu i zdravlje nije u potpunosti shvaćen, organska poljoprivreda uzima pristup predostrožnosti i bira da podstiče prirodnu biodiverzitet. Organska oznaka stoga daje garanciju da GMO nisu namerno korišćeni u proizvodnji i preradi organskih proizvoda. To je nešto što se ne može garantovati u konvencionalnim proizvodima jer označavanje prisustva GMO u prehrambenim proizvodima još nije stupilo na snagu u većini zemalja.

Sertifikovani organski proizvodi su generalno skuplji od svojih konvencionalnih kolega (za koje cene opadaju) iz više razloga:

-Ponuda organske hrane je ograničena u poređenju sa potražnjom;
-Troškovi proizvodnje organske hrane su tipično veći zbog većeg inputa rada po jedinici proizvodnje i zato što veća raznolikost preduzeća znači da se ne može postići ekonomija obima;
-Rukovanje relativno malim količinama organske hrane posle žetve dovodi do većih troškova zbog obavezne segregacije organskih i konvencionalnih proizvoda, posebno za preradu i transport;
-Marketing i lanac distribucije organskih proizvoda su relativno neefikasni, a troškovi su veći zbog relativno malih količina.

Kako potražnja za organskom hranom i proizvodima raste, tehnološke inovacije i ekonomija obima trebalo bi da smanje troškove proizvodnje, prerade, distribucije i marketinga za organske proizvode. Cene organske hrane uključuju ne samo troškove same proizvodnje hrane, već i niz drugih faktora koji nisu obuhvaćeni u ceni konvencionalne hrane, kao što su: unapređenje i zaštita životne sredine (i izbegavanje budućih troškova za ublažavanje zagađenja).

Organska poljoprivreda i njene zakonske regulative

Zakon i podzakonski propisi koji regulišu organsku proizvodnju u Republici Srbiji su sledeći:

-Zakon o organskoj proizvodnji („Sl.glasnik”, broj 30/10 i 17/2019 – dr. zakon ) - Ovim zakonom uređuje se proizvodnja poljoprivrednih i drugih proizvoda metodama organske proizvodnje (u daljem tekstu: organska proizvodnja), ciljevi i načela organske proizvodnje, metode organske proizvodnje, kontrola i sertifikacija u organskoj proizvodnji, prerada, obeležavanje, skladištenje, prevoz, promet, uvoz i izvoz organskih proizvoda, kao i druga pitanja od značaja za organsku proizvodnju

-Pravilnik o kontroli i sertifikaciji u organskoj proizvodnji i metodama organske proizvodnje („Sl. glasnik RS”, br. 95/20, 24/21 ) - Ovim pravilnikom bliže se propisuju uslovi koje treba da ispuni kontrolna organizacija za obavljanje poslova kontrole i sertifikacije u organskoj proizvodnji, metode organske biljne i stočarske proizvodnje, dužina trajanja perioda konverzije u biljnoj i stočarskoj proizvodnji, način vršenja kontrole u organskoj proizvodnji i mere koje ovlašćena kontrolna organizacija određuje u slučaju utvrđenih nepravilnosti u načinu obavljanja proizvodnje organskih proizvoda, sadržina i obrazac evidencije koju vodi ovlašćena kontrolna organizacija, kao i način vođenja te evidencije, sadržina i obrazac zbirne evidencije, tehnološki postupci prerade u organskoj proizvodnji, sastojci, aditivi i pomoćne supstance koje se koriste u preradi organskih proizvoda, način čišćenja i sredstva za čišćenje tehnoloških linija, izgled oznake i nacionalnog znaka organskih proizvoda, kao i način skladištenja i prevoza organskih proizvoda.

-Pravilnik o dokumentaciji koja se dostavlja ovlašćenoj kontrolnoj organizaciji radi izdavanja potvrde, kao i o uslovima i načinu prodaje organskih proizvoda („Sl. glasnik RS”, br. 88/16) - Ovim pravilnikom bliže se propisuje dokumentacija koja se dostavlja ovlašćenoj kontrolnoj organizaciji radi izdavanja potvrde o tome da je sertifikovani organski proizvod koji se uvozi proizveden u skladu sa zakonom kojim se uređuje organska proizvodnja i propisima donetim na osnovu tog zakona (u daljem tekstu: potvrda), kao i uslovi i način prodaje organskih proizvoda koji se mogu prodavati zajedno sa proizvodima iz konvencionalne proizvodnje samo ako su upakovani

Upotreba biostimulatora na bazi alge

Biostimulatori, a pogotovu oni na bazi algi, se smatraju među najinovativnijim i perspektivnim rešenjima za poboljšanje održivosti i profitabilnosti organske poljoprivrede. Naša kompanija proizvodi biosimulatore na bazi alge Ascophyllum nodosum koji će Vam baš to omogućiti.

Ova organska vitaminska pilula u malim dozama omogućava Vašoj biljci:

-Aktivniji razvoj korenovog sistema
Povećanje uzimanja hranjivih sastojaka (promenom fizičko-hemiskih karakteristika zemljišta, formiranje dostupnijih kompleksa mikrohrane) -
-Efikasnija upotreba organskih đubriva
-Sigurna i efikasna oplodnja
- Stimulacija prirodnog primarnog metabolizma biljke
-Otpornost biljke na ograničenje nutritijenata i sredstava zaštite
-Jačanje imuniteta biljke (otpornost prema bolestima i štetočinama)
-Veća produktivnost i kvalitet proizvoda
-Visok nivo odživosti biljke nakon stesa (suša, hladnoća, vetar...), čak i nakon fizičkih oštećenja
- Dobar sadni materijal