Teški metali i pesticidi – otrovi ili nužno zlo?

Teški metali i pesticidi – otrovi ili nužno zlo?

Pesticidi su hemijski agensi koji se koriste od početka ljudske istorije za iskorenjivanje ili kontrolu neželjenih organizama („štetočina“) u poljoprivredi, uzgoju životinja i javnom zdravstvu.

Od kada su otkriveni, pesticidi su veoma važan segment poljoprivredne proizvodnje, čak sta više nezaobilazan. Njihov razvoj je intenzivan i teži se ka usavršavanju osobina koje poseduju, a to su: potrebna efikasnost i selektivnost, dužina zadržavanja na tretiranom objektu, što povoljnije toksikološke i ekotoksikološke karakteristike i sve to u cilju što manjeg štetnog uticaja na svoju okolinu. Medjutim razvoj je i dalje u toku i daleko je od idealnog, a na to nam ukazuju istraživanja i podaci da se tragovi pesticida mogu naći svuda gde živimo i radimo, u vazduhu koji dišemo, vodi koju pijemo, hrani koju jedemo. Veoma često kontaminiraju površinske i podzemne vode, dovode do štetnih efekata po same biljke, mikroflori u zemljištu, korisnim zglavkarima u zemljištu kao i nekim sitnijim sisarima i pticama.

Upotreba pesticida nije samo moderna praksa (Haies, 1991). Možda je prva zabeležena upotreba pesticida bila oko 1550. pne., Kada su Egipćani nespecifičnim hemikalijama terali buve iz domova. Grčki pesnik Homer (oko 800. p. N. E.) pisao je o mitološkom junaku Odiseju, tokom njegovih lutanja Odisejom, sagorevajući sumpor „da očisti hol i kuću i dvor“. Oko 900 pne., arsen se koristio kao insekticid u Kini, a do 1870. godine mnoge neorganske hemikalije koristile su se takodje. Ranije se nije znalo o njihovom štetnom efektu i nisu postojale nikakve kontrole kvaliteta, to se menja tek od 1960ih. Nakon velike debate koja se vodila o pesticidima, uvedene su norme koje svaki od njih mora da ispuni u cilju svodjenja na minimum količine ostatka u hrani i vodi za piće, stvaranju formi koje su bezbednije za ljude i da se zagadjenje okoline svede na najmanju moguću meru. Za razliku od vremena kada se sinteza i primena pesticida naglo razvijala (šezdesete godine prošlog veka)danas se, zbog mogućih štetnih efekata u životnoj sredini, svako jedinjenje (pre uvođenja u proizvodnju i primenu)podvrgava veoma rigoroznoj registracionoj proceduri da bi se potvrdilo da je rizik za zdravlje ljudi i životnu sredinu sveden na najmanju moguću meru (Carbonellii sar., 2000; OECD, 2000). Mnogi autori smatraju da je od velikog značaja obezbediti nesmetan rad i aktivnost zemljišnih mikroorganizama, jer uspešna poljoprivredna proizvodnja zapravo veoma zavisi od procesa kruženja materija u kojima učestvuju, i to aktivno, mikroorganizmi.

Zemljište, kao deo životne sredine koje je za nas od ogromne važnosti je jedan veoma dinamičan i kompleksan sistem. Sam sistem je izgradjen od čvrste, tečne I gasovite faze koje su mešavina organskih I neorganskih čestica, ostataka biljnog I životinjskog porekla. Mikroorganizmi zemljišta su jedna veoma raznovrsna grupa, medju kojima su najbrojnije a ujedno I najznačajnije bakterije. Imaju veoma važnu ulogu u stvaranju I održavanju plodnosti: utiču na rast i razviće biljaka, razgradjuju pesticide i ostale zagadjivače koji se mogu naći u zemljištu i veoma često su indikatori fizičko – hemijskih promena koje mogu nastati pod uticajem različitih faktora iz spoljašnje sredine. Bakterije kao najbrojnije su od ogromne važnosti za pedogenezu, stvaranje i održavanje plodnosti zemljišta. Takodje, ukupan broj bakterija u zemljištu možemo da uzmemo kao parametar koji ukazuje na opštu biološku aktivnost zemljišta od interesa. Nakon primene, pesticidi dospevaju u zemljište i tu dolazi do ostvarivanja kontakta sa mikroflorom. Postoje mikroorganizmi koji su veoma sposobni da iste iskoriste, razgradjujući ih i koristeći ih kao izvore raznih biogenih elemenata kao i energije za odvijanje svojih fizioloških procesa. Sa druge strane, pesticidi mogu da deluju štetno menjajuci diverzitet mikroorganizama, brojnost, aktivnost i ritam razmnožavanja a sve to na kraju utiče na zemljište i prinos, koji je za nas od najvećeg značaja.

Za razliku od pesticida, teški metali dovode do narušavanja prirodnih geohemijskih ciklusa i same ravnoteže ekosistema. Odlikuje ih biološka nerazgradljivost, specifično ponašanje u zemljištu kao i dug period polueliminacije iz organizma, teški metali spadaju u grupu veoma toksičnih polutanata. Za razliku od organskih zagadjujućih materija, ne podležu termičkoj dekompoziciji i mikrobiološkoj razgradnji. Kada jednom dospeju u zemljište, tu ostaju dugo vremena i putem apsorpcije od strane biljaka ulaze u lanac ishrane.

Teški metali od značaja su: živa, kadmijum, arsen, kobalt, nikl, mangan, olovo, gvožđe, bakar, cink, hrom. Za više organizme cink, bakar i selen su esencijalni elementi medjutim, u višim koncentracijama mogu biti toksični. Sa hemijskog, fiziološkog i ekološkog aspekta, teški metali čine heterogenu grupu elemenata. U većini zemljišta, biljkama i životinjama oni se nalaze u niskim ili vrlo niskim koncentracijama (reda veličine mg/kg i manje) i zato se nazivaju ,,elementi u tragovima” (,,trace elements”) . Iako su teški metali prirodni elementi koji se nalaze u celoj zemljinoj kori, većina zagađenja životne sredine i izloženosti ljudi rezultat su antropogenih aktivnosti kao što su rudarstvo i topljenje, industrijska proizvodnja i upotreba, kao i domaća i poljoprivredna upotreba metala i jedinjenja koja sadrže metale. Do kontaminacije životne sredine može doći i korozijom metala, atmosferskim taloženjem, erozijom metalnih jona u zemlji i ispiranjem teških metala, ponovnim suspendovanjem taloga i isparavanjem metala iz vodnih resursa u zemljište i podzemne vode. Takođe je zabeleženo da prirodni fenomeni poput vremenskih uslova i erupcija vulkana značajno doprinose zagađenju teškim metalima. Industrijski izvori uključuju preradu metala u rafinerijama, sagorevanje uglja u elektranama, sagorevanje nafte, nuklearne elektrane i vodove visokog napona, plastiku, tekstil, mikroelektroniku, postrojenja za zaštitu drveta i preradu papira.

Pesticidi, kao i teški metali, veoma utiču na zemljište i mikroorganizme koji se u njemu nalaze, a koji umnogome odredjuju i diktiraju stanje i plodnost istog. Ako je smanjena brojnost i aktivnost mikroorganizama, zemljište počinje da gubi svoja svojstva koja su od značaja za biljke i prinos.

U ponudi naše kompanije nalazi se organski preparat Algo PreOr, na bazi morske alge Ascophyllum nodosum, koji spada u fermentore. Primenom preparata obezbeđujemo prirodnu helaciju pomoću prisutnih alginata iz alge, čime se podstiče rast mikroflore. Povećana brojnost mikroorganizama utiče na poroznost zemljišta, a što je bolja poroznost, zemljište bolje provodi vodu, a zajedno sa njom i mineralne elemente. Takođe, podstiče bolju aeraciju zemljišta što doprinosi boljem prinosu, kao jednom od krajnjih ciljeva. Sastojci u preparatu , koji potiču iz same alge Ascophyllum nodosum, pokazali su efikasnost u borbi protiv bakterija, virusa, gljiva i nematoda.

Samo 1 litar preparata dovoljan je za tretman 1 hektara površine žetvenih ostataka. Preparat u rastvoru sa vodom poželjnoi je isprskati po žetvenim ostacima neposredno pre zaoravanja parcele.

Preporuka
Maksimalni učinci proizvoda Algo PreOr se postižu što većim stepenom usitnjavanja bio mase kao i unošenjem preporučene količine stajnjaka preko žetvenih ostataka. Zaoravanjem se biljni ostaci uključuju u proces kruženja organske materije u zemljištu. Korišćenjem Algo PreOr dobijamo zemljište sa korisnom mikroklimom, optimizovanim sadržajem vlage, boljom strukturom, što pozitivno utiče na plodnost i produktivnost zemljišta.Direktnom primenom našeg preparata na zemljište podstičemo rast biljaka i ono što je veoma važno, dugoročno poboljšavamo kvalitet zemljišta, bez štetnih posledica na bilo koji okolni ekosistem.

Biostimulatori na bazi algi