Osnovni tipovi morfološke organizacije i klasifikacija algi

Živi svet na planeti Zemlji podeljen je na četiri carstva (Sistem sa carstvima Whitaker 1969).

1. Monera
2. Protista
3. Plantae
4. Fungi
5. Animalia

U skladu sa ovom podelom alge bi mogle da se svrstaju čak u tri carstva, to, između ostalog, govori o tome koliko su komplikovane za klasifikaciju, takođe govori i o njihovoj velikoj raznovrsnosti. Alge se dalje dele na razdele, kojih ima jako mnogo. Najznačajniji su: Cyanoprokaryota (Cyanobacteria), Rhodophyta, Chlorophyta, Euglenophyta, Crypthophyta, Haptophyta, Heterokontophyta, Dinophyta, Baccilariophyta, Phaeophyta.

Svakom od navedenih razdela pripadaju alge koje se razlikuju u mnogo čemu, počevši od toga da li su mikroskopske ili makroskopske (vidljive golim okom), da li je tip ćelije od kojih su izgrađene prokariotski ili eukaritoski do toga da li su jednoćelijske ili višećelijske sa složenim talusima (telima) koji nalikuju višim biljkama.

Telo alge se označava kao talus (od grč. thallos – izdanak) i izgrađeno je od vegetativnih ćelija. U slučaju kada je neka alga jednoćelijska, građa ćelije istovremeno je i građa alge. Kod algi koje nisu jednoćelijske, talus može da bude izgrađen iz izuzetno velikog, a često i ogromnog broja ćelija ili višećelijskih jedinki. Pomenuto je već da postoje prokariotske i eukariotske ćelije i to su dva osnovna tipa istih. Ako bi morala da se izdvoji najznačajnija razlika između ta dva tipa, to bi bilo nepostojanje jedra kod prokariotskih ćelija. Svi jednoćelijski organizmi izgrađeni od prokariotske ćelije svrstani su u već pomenuto, carstvo Monera (sin. - prokaryota), na primer dobro poznate bakterije. Razdeo algi koji takođe može da bude deo casrtva monera je Cyanoprokaryota – tzv. Modrozelene alge.

Složenije alge poseduju eukariotski tip ćelije i mogu biti jednoćelijske, kolonijske, sifonale, višećelijske.

Jednoćelijske alge predstavljaju najprimitivniji tip organizacije, zastupljen je, u većoj ili manjoj meri u skoro svim razdelima. Kolonije čine sledeći tip organizacije, evolucijski viši i izgrađene su od jedinki koje su udružene u funkcionalnu, često u većoj ili manjoj meri, nestabilnu celinu. Broj jedinki u koloniji može da iznosi svega nekoliko, više stotina, desetina pa i više hiljada. Oblik kolonija je veoma raznovrstan: oblik valjka ili konca, trake, ploče, zvezde, kocke, cik-cak kolonije i sl.

Postoji poseban, veoma specifičan tip kolonije tzv. cenobije. Cenobiju uvek grade jednoćelijske jedinke, broj jedinki u toku celog njenog života je nepromenljiv.

Sledeći tip organizacije predstavljaju sifonalne ili cenocitne alge (od lat. siphon – cev). Telo sifonalnih algi je izgrađeno od jedne ćelije, cenocite, krupne ćeliije koja je vidljiva golim okom i obavijena ćelijskim zidom, takođe, veoma često, poseduje veći broj jedara. Poseban podtip sifonalnog tipa organizacije je sifonokladalni koji podseća na grane, nije toliko čest u prirodi.

Višećelijski tip organizacije sa tri podtipa: trihalne ili končaste alge, prividnoparenhimski i parenhimski bi bio poslednji i najsloženiji. Ovde se veliki broj ćelija udružuje međusobno u taluse različite složenosti Između čijih ćelija postoje intimne veze, a sam talus funkcioniše kao jedinstvena celina.

Vrsta sa kojom se mi bavimo, Aschophyllum nodosum, i od koje pravimo naše preparate spada u razdeo Phaeophyta, takozvane mrke alge. Složenošću svog talusa, anatomskom i morfoloskom diferenciranošću podsećaju na mahovine i vaskularne biljke. Naseljavaju priobalje mora i okeana, pre svega sa hladnom vodom.

Alge su kao primarni producenti veoma važna komponenta vodenih ekosistema čineći osnov celokupne produkcije većih, a značajan deo iste u manjim vodenim ekosistemima. Pored kiseonika neophodnog svim aerobnim organizmima, na račun organskih supstanci koje nastaju u procesu fotosinteze, održava se, posredno ili neposredno, zajednica akvatičnih protista, životinja i gljiva. Bakterije koje žive u vodenim ekosistemima svojom aktivnošću razlažu organske supstance i mineralizuju ih. Mineralizovane supstance na taj način ponovo bivaju dostupne algama, ali i drugim biljkama u vodi.

Važno je imati u vidu da su za običnog čoveka alge malo poznate, jer su veoma često to sitni organizmi koje on ne vidi i koji stoga za njega, praktično, ne postoje. Jednostavno, da nema algi, najveći deo nama poznatog života na Zemlji ne bi postojao.

Izvor: “Algologija”, dr. Mirko Cvijan, Beograd 2013.

Biostimulatori na bazi alge