Kompost i kompostiranje

Kompostiranje je kontrolisan, aerobni (zahtevan kiseonik) proces koji pretvara organske materijale u hranljivim materijama bogato zemljište ili malč kroz prirodnu razgradnju. Krajnji proizvod je kompost – taman, mrvljiv materijal zemljanog mirisa. Mikroorganizmi se hrane materijalima koji se dodaju u gomilu iz koje će nastati kompost tokom procesa kompostiranja. Oni koriste ugljenik i azot za rast i reprodukciju, vodu za varenje materijala i kiseonik za disanje.

Kompostiranje je prirodni način recikliranja. To je jedna od najmoćnijih akcija koje možemo da preduzmemo da smanjimo naše smeće, rešimo klimatske promene i izgradimo zdravo zemljište. Pretvarajući naše ostatke hrane i otpad iz dvorišta u kompost, možemo da transformišemo naše tokove otpada u koristan dodatak zemljištu sa dodatom vrednošću i koristimo ga za zaštitu životne sredine. Kompost koji farmer u savremenoj poljoprivredi rado nazivaju „crno zlato“, kompost je bogat hranljivim materijama i može se koristiti za baštovanstvo, hortikulturu i poljoprivredu.

Kompostiranje je snalažljiv način da reciklirate ostatke hrane i otpad iz dvorišta koje generišete kod kuće tokom cele godine i da upravljate otpadom na održiviji način.

Smanjujete količinu materijala koji bi inače mogli da budu odloženi na deponije ili spalionice smeća – lišće, pokošenu travu, trim dvorišta i ostatke hrane – i sprečavate da se snažni gasovi staklene bašte emituju u atmosferu.

Kompostiranje uključuje minimalan trud, opremu, troškove i stručnost i može biti zabavno.

Uštedite novac proizvodnjom besplatnog, visokokvalitetnog dopuna tla – komposta, koji smanjuje vašu upotrebu đubriva i pesticida.

Možete koristiti svoj kompost za izgradnju zdravijeg tla, sprečavanje erozije tla, očuvanje vode i poboljšanje rasta biljaka u vašoj bašti i dvorištu.

Kompost se ne može pokvariti, ali može postati previše vlažan, suviše suv ili prestar. Još uvek možete koristiti kompost koji je star; samo možda nema toliko hranljivih materija kao svež kompost.

PREDNOSTI KOMPOSTIRANJA

• 1. Smanjenje količine otpada - Kompostiranje je odličan način da recikliramo organski otpad koji generišemo kod kuće. Ostaci hrane i baštenski otpad zajedno čine više od 28 procenata onoga što bacimo. Ne samo da je otpad od hrane značajan teret za životnu sredinu, već je i njegova prerada skupa. Kompostiranje kod kuće nam omogućava da deo tog otpada preusmerimo sa deponija i pretvorimo ga u nešto praktično za naša dvorišta.


• 2. Smanjuje emisije metana sa deponija - Obično kada se organska materija razgrađuje, ona prolazi kroz aerobno razlaganje, što znači da je razgrađuju mikroorganizmi kojima je potreban kiseonik. Kada otpad koji može da se koristi za kompostiranje ode na deponiju, on biva zakopan pod ogromnim količinama drugog smeća, prekidajući redovnu dovod kiseonika za razlagače. Otpad od koga može da se dobije compost tada završava anaerobnom razgradnjom, razgrađujući ga organizmi koji mogu da žive bez kiseonika koji slobodno teče. Tokom anaerobnog razlaganja, biogas se stvara kao nusproizvod. Ovaj biogas se sastoji od otprilike 50 procenata metana i 50 procenata ugljen-dioksida, od kojih su oba moćni gasovi staklene bašte, pri čemu je metan 28 do 36 puta efikasniji od CO2 u zadržavanju toplote u atmosferi tokom jednog veka. Iako većina modernih deponija ima sisteme za sakupljanje metana, oni ne zahvataju sav gas. Usled stvaranje metana na deponijama koje imaju lošu infrastrukturu može doći do pojave požara zbog visokezapaljivosti metana. Kompostiranjem se takođe sprečava stvaranje požara I štiti se životna sredina.


• 3. Poboljšava zdravlje zemljišta i smanjuje eroziju - Kompost je sredstvo za poboljšanje zemljišnih sistema velikih razmera. Kompost sadrži tri primarne hranljive materije potrebne baštenskim kulturama: azot, fosfor i kalijum. Takođe uključuje tragove drugih esencijalnih elemenata kao što su kalcijum, magnezijum, gvožđe i cink. Umesto oslanja na sintetička đubriva koja sadrže štetne hemikalije, kompostiranje nudi organsku alternativu. Istraživanja su pokazala sposobnost komposta da poveća kapacitet tla za zadržavanje vode, produktivnost i otpornost.


• 4. Čuva vodu- Poljoprivreda je veliki potrošač vode. Savremena poljoprivreda podrazumeva korišćenje sistema za navodnjavanje koji su efikasni s jedne strane ali i skupi I zahtevaju veliku količinu vode sa druge strane. S obzirom na klimatske promene koje su uslovile velike suše u toku vegetacije potrebno je naći alternative koja će omogućiti čuvanje vode. Istraživanja su pokazala da se sposobnost zemljišta za zadržavanje vode povećava dodavanjem organske materije. U stvari, svaki 1 procenat povećanja organske materije u zemljištu pomaže zemljištu da zadrži 20.000 galona više vode po hektaru. Korišćenjem komposta za negovanje zdravog zemljišta, farmeri ne moraju da koriste toliko vode i i dalje mogu imati veće prinose u poređenju sa poljoprivredom sa degradiranim zemljištem.


• 5. Smanjuje lični otpad od hrane - Potrošači su odgovorni za zapanjujuću količinu bačene hrane. Najbolji način da se smanji uticaj rasipanja hrane je da se spreči pojavljivanje otpada na prvom mestu, tako da je potrebno da se potrošači edukuju o tome kako da kupuju, pripremaju i čuvaju hranu kako bi smanjili otpad. Međutim, čak i ako učinimo sve što je moguće da smanjimo bacanje hrane, i dalje će biti ostataka hrane koji se ne mogu konzumirati (npr. kora od banane). Kompostiranje je odličan način da reciklirate te otpade umesto da ih bacate u smeće.

USLOVI ZA KOMPOSTIRANJE

Za uspešno kompostiranje postoje uslovi koji bi trebalo da budu ispunjeni:

- „Smeđe“ za ugljenik
Još jedno bitno jedinjenje za sve oblike života je ugljenik, čije veće proporcije se mogu naći u smeđom biljnom materijalu. Ugljenik deluje kao izvor hrane za razlagače, pomažući im da ostanu živi dok razgrađuju otpad. Tipične smeđe boje koje možete dodati na gomilu komposta uključuju mrtvo lišće, grane, grančice i papir.

- „Zeleni“ za azot
Azot je jedan od osnovnih gradivnih blokova života i esencijalni je element za rast i reprodukciju kako biljaka tako i životinja. Veći odnos azota i ugljenika najčešće se nalazi u svežem organskom materijalu (koji se često naziva zelenilom). Dosta zelenila u gomili komposta osigurava da razlagači mogu brzo rasti i razmnožavati se. Neki kućni zeleniš koje možete dodati na gomilu kućnog komposta je sveža pokošena trava, ostaci hrane i talog od kafe.

- Vlaga I kiseonik
Konačno, kao i svaki drugi živi organizam, razlagačima su potrebni kiseonik i voda da bi preživeli. Da biste obezbedili brži proces kompostiranja kod kuće, moraćete da se uverite da vaš sistem komposta ima odgovarajuću količinu vazduha i vode. Kao što je gore pomenuto, ako ne žurite za gotovim kompostom, ne morate da održavate svoj otpad; raspadanje će se i dalje odvijati, samo mnogo sporijim tempom. Optimalni protok vazduha se može postići nanošenjem materijala na slojeve, pazeći da su vaši materijali u malim komadima (idealno ne deblji od prsta) i redovnim okretanjem gomila (ili dodavanjem drugog tipa sistema za aeraciju). Što se tiče vode, idealno vlažna gomila komposta za domaćinstvo biće mokra otprilike kao isceđeni sunđer. Ako u svoju gomilu ubacite otpad od hrane, verovatno će biti dovoljno vlažan, ali ako ne, samo dodajte vodu.

BITNO!!! Da biste postigli najbolji odnos ugljenika i azota u vašem kućnom kompostu, pravilo je da stavite dva do četiri dela smeđeg materijala za svaki deo zelenog materijala.

ŠTA NE TREBA STAVLJATI U KOMPOST?

Otpad kućnih ljubimaca sadrži parazite i bakterije koje mogu biti štetne za ljude i druge životinje ako se progutaju. Ovi patogeni mogu pronaći put u vaše telo ako koristite kompost koji sadrži otpad kućnih ljubimaca kao đubrivo za jestive useve. Takođe za kompostiranje se ne sme koristiti obojeni ili sjajni papir (zbog svojih aditiva mogu biti štetni po žive organizme), obolele biljke (ako vaša gomila ne dostigne dovoljno visoku temperaturu, biljne bolesti mogu preživeti i proširiti se na druge biljke kada koristite kompost), mlečni i drugi životinjski proizvodi (Dok su životinjski proizvodi npr. meso, riba, jaja, kosti, mlečni proizvodi, mast, mast i dr. organski, oni mogu stvoriti probleme sa mirisom i privući muve, glodare i druge štetočine u vašu gomilu ili kantu. Ovi proizvodi takođe mogu nositi patogene koji mogu preživeti proces kućnog kompostiranja).

NAČINI KOMPOSTIRANJA:
Postoje dva glavna načina kompostiranja: hladno (poznato i kao pasivno kompostiranje) i toplo (koje se naziva i aktivno kompostiranje).

Hladno kompostiranje sporo razgrađuje organsku materiju, ali takođe zahteva najmanje truda i održavanja. Sve organsko se na kraju razlaže; hladno kompostiranje je samo puštanje majke prirode da radi svoj posao uz minimalnu intervenciju sa vaše strane. Ne morate da brinete o odnosu sastojaka komposta, redovno provetravajte ili pratite nivoe vlage. Hladno kompostiranje je najbolji proces ako imate malo organskog otpada za kompostiranje i nemate mnogo vremena za održavanje procesa, i ako ne žurite za gotovim kompostom. Međutim, u zavisnosti od vrste hladne metode koju koristite, može proći jedna do dve godine pre nego što dobijete upotrebljiv kompost. Pored toga, proces hladnog kompostiranja najverovatnije neće dostići dovoljno visoku temperaturu tokom raspadanja da ubije patogene, tako da u zavisnosti od toga šta ste stavili u gomilu, mogu postojati neke štetne patogene bakterije, gljivice, protozoe, crvi i drugi paraziti kao i semena korova u vašem gotovom proizvodu. Hladni proces kompostiranja je prvenstveno anaeroban, što znači da vaše otpadne materije razgrađuju mikroorganizmi koji napreduju u okruženju bez kiseonika. Osim što se sporije razlažu, hladne gomile mogu biti smrdljivije ili vlažnije od vrućih. Hladni proces kompostiranja je prvenstveno anaeroban, što znači da vaše otpadne materije razgrađuju mikroorganizmi koji napreduju u okruženju bez kiseonika. Osim što se sporije razlažu, hladne gomile mogu biti smrdljivije ili vlažnije od vrućih. Hladni proces kompostiranja je prvenstveno anaeroban, što znači da vaše otpadne materije razgrađuju mikroorganizmi koji napreduju u okruženju bez kiseonika. Osim što se sporije razlažu, hladne gomile mogu biti smrdljivije ili vlažnije od vrućih.

Toplo kompostiranje je brži, ali bolje vođen proces kompostiranja. Ova metoda zahteva pažnju da se ugljenik i azot drže u optimalnom odnosu za razlaganje organskog otpada. Takođe je potreban pravi balans vazduha i vode da bi se privukli organizmi koji napreduju u okruženju bogatom kiseonikom. Ako se pravilno upravlja, visoka temperatura gomile uništiće većinu korova, biljnih bolesti, pesticida i herbicida, kao i sve larve ili jaja buba.

KORACI ZA TOPLO KOMPOSTIRANJE:

1. Odredite kako ćete sakupljati i čuvati svoj braon i zeljeni otpad.- Sakupljajte i čuvajte ostatke voća i povrća u zatvorenoj posudi na kuhinjskom pultu, ispod sudopere ili u frižideru ili zamrzivaču. Za braon, odvojite prostor napolju za skladištenje vaših stalnih zaliha lišća, grančica ili drugog materijala bogatog ugljenikom (da biste ga pomešali sa ostacima hrane).

2. Odvojite prostor za svoju gomilu komposta i napravite ili kupite kantu.- Izaberite prostor u svom dvorištu za gomilu komposta koji je lako dostupan tokom cele godine i ima dobru drenažu. Izbegavajte da ga postavljate uz ogradu i uverite se da je u blizini izvor vode. Vaš compost će se pokvariti na suncu ili u senci. Zatim izaberite vrstu kante za svoju gomilu. Kante mogu biti napravljene od materijala kao što su žica, drvo i blokovi od šljunka. Oni takođe mogu biti zatvoreni i uključuju burad i čaše.

3. Pripremite sastojke za kompostiranje.- Pre nego što dodate braon i zelje na gomilu, pokušajte da ih iseckate i razbijete na manje komade (npr. klipove kukuruza, stabljike brokolija i druge čvrste ostatke hrane). To će pomoći da se materijali u gomili brže razbiju i trebaće manje vremena za proces kompostiranja.

4. Napravite gomilu za kompostiranje. - Započnite svoju gomilu slojem 20 cm glomaznih smeđih boja kao što su grančice i iverice. Ovaj sloj će apsorbovati dodatnu tečnost, podići vašu gomilu i omogućiti da vazduh cirkuliše u dnu gomile. Zatim slojevite zeljeno i braon otpada kao lazanje. Ako je potrebno, dodajte malo vode da navlažite gomilu. Posedovanje pravih proporcija sastojaka u vašoj kompostnoj gomili obezbediće mikroorganizmima za kompostiranje ugljenik, azot, kiseonik i vlagu koji su im potrebni da razbiju materijal u gotov kompost. Kada dodajete otapad u svoju gomilu, dodajte najmanje dva do tri puta veću zapreminu smeđe boje (kao što je suvo lišće) u odnosu na zapreminu zelenila (kao što su ostaci hrane). Uvek vodite računa da su vaši ostaci hrane prekriveni 20 cm suvog lišća ili druge smeđe boje. Vazduh i voda su drugi ključni sastojci u procesu kompostiranja. Da biste obezbedili cirkulaciju vazduha, dodajte dovoljno braon boje i povremeno okrenite kompost. Da biste održali vlagu u gomili, uverite se da vaši kombinovani materijali imaju konzistenciju isceđenog sunđera.

5. Održavajte gomilu komposta.- Kako materijali u vašoj gomili komposta počinju da se razgrađuju, temperatura gomile će u početku početi da raste, posebno u centru. Gomila u dvorištu, ako se dobro održava, može dostići temperaturu od 50°C do 70°C. Visoke temperature pomažu u smanjenju prisustva patogena i semena korova. Okretanje i mešanje vaše gomile s vremena na vreme će vam pomoći da ubrzate proces raspadanja i prozračite gomilu. Koristite baštensku viljušku da okrenite spoljnu stranu gomile ka unutra. Pratite svoju gomilu na vlagu, miris i temperaturu i izvršite podešavanja po potrebi. Ako je gomila previše suva, aktivnost u gomili će se usporiti ili prestati. Navlažite gomilu i okrenite je. (Pogledajte gornju napomenu o održavanju vlage u vašoj gomili.). Ako gomila ima loš miris, možda je previše vlažna ili treba više cirkulacije vazduha. Dodajte još braon/suvog materijala na gomilu i okrenite gomilu. Ako se gomila ne zagreva, umešajte zelje i okrenite gomilu.

6. Sakupite svoj gotov kompost.- Kada se vaša gomila komposta više ne zagreva nakon mešanja i kada nema vidljivih ostataka hrane, ostavite da se vaša gomila osuši ili završi najmanje četiri nedelje. Možete da premestite najstariji kompost na dnu gomile u posebno mesto da biste očvrslili ili prestali da dodajete materijal u gomilu. Nakon očvršćavanja, vaša gomila će se smanjiti na otprilike jednu trećinu svoje prvobitne veličine. Kompost u dobro održavanoj gomili biće gotov i spreman za upotrebu za otprilike tri do pet meseci. Ostavljena neodržavana, gomila može potrajati godinu dana da se razgradi. Zreo kompost će imati mrvljivu I glatku teksturu bez prepoznatljivih ostatakam miris kao šuma na kišni dan, ili bogata zemlja. Tragovi amonijaka ili kiselog mirisa znače da kompostu treba više vremena da sazre. Boja zrelog komposta je tamna. Većinu, ako ne i sve, materijala koji su otišli u kompostnu gomilu trebalo bi razgraditi. Prosejte ili prosijte gotov kompost da biste filtrirali materijale koji se nisu pokvarili - grančice, koštice za voće, ljuske jajeta i predmete kao što su nalepnice i plastika. Koščice, ljuske od jaja, itd. koje ste prosijali mogu se dodati nazad u aktivnu gomilu ili u novu gomilu.

Kada potvrdite da je vaš kompost zreo, evo nekoliko načina na koje možete da ga upotrebite:

- Koristite ga kao malč
- Pomešajte ga sa zemljištem i dodajte zajedno u saksije
- Dodajte ga u gredice za useve
- Rasporedite po travnjacima
- Pomešajte u baštenske leje
- Hranite biljke u saksiji
- Dodajte u zemljište oko voćaka

Neki baštovani prave ono što je poznato kao kompostni čaj sa gotovim kompostom. Ovo uključuje omogućavanje potpuno formiranog komposta da stoji u vodi nekoliko dana, a zatim se procedi da se koristi kao domaće tečno đubrivo.

KAKVE BENEFITE KOMPOST DONOSI ZEMLJIŠTU?

- Poboljšava strukturu i zdravlje vašeg zemljišta dodavanjem organske materije.
- Pomaže zemljištu da zadrži vlagu i hranljive materije.
- Privlači korisne organizme u zemljište i smanjuje potrebu za pesticidima i đubrivima.
-Smanjuje mogućnost erozije tla.
- Izgrađuje otpornost na uticaje klimatskih promena.

Kompostiranje nije egzaktna nauka. Potrebno je vreme i iskustvo da se otkrije najbolji način za kompostiranje u vašem okruženju. Pošto je to biološki proces, rezultati mogu varirati svaki put kada ga pokušate, čak i ako uopšte ne promenite metod. Nemojte se plašiti da petljate oko vaših kanti, vašeg odnosa smeđe i zelene boje ili koliko često proveravate ili zalivate svoju gomilu. Zapamtite - trulež se dešava! Vaša gomila komposta će se na kraju pokvariti bez obzira na sve. Što više vremena provedete sa njim, više ćete naučiti.

ALGO COMPOSTER KAO AKTIVATOR KOMPOSTIRANJA

Aktivatori kompostiranja ubrzavaju proces razgradnje i omogućavaju njen pravilan tok. Kombinacija preparata Algo Composter, sa usitnjenim materijalom, dovoljno vazduha i vlage, omogućiće formiranje humusa za sedam nedelja. Kada su u pitanju velike količine biljnog materijala, kao na primer sa zelenih gradskih površina i sl. uz primenu proizvoida Algo Composter završiće proces kompostiranja u periodu od 3-6 meseci.
Algo Composter je organski preparat na bazi alge koji pokreće i pojačava aktivnost prisutne mikroflore, vrši neutralizaciju neprijatnih mirisa i omogućava proizvodnju visoko kvalitetnog komposta u veoma kratkom roku.

PRIMENA
Količinu od 2 litra Algo Composter-a rastvoriti u oko 100 litara vode i navlažiti otprilike 1 metar kubni pripremljenog materijala za kompostiranje. Aplikacija se može vršiti prskalicom, crevom, kantama i sl. Vrlo je važno dobro rasporediti rastvor po površini materijala, kao i po dubini, dužim natapanjem.