Deponije – veliki zagađivači, izvori opasnih supstanci i požara

Da li ste se ikada zapitali gde završava Vaše smeće nakon što ga pokupi kamion za smeće? Smeće iz domaćinstva, koje se naziva i komunalni čvrsti otpad, nije nagomilano bilo gde! Kamioni odvoze naše smeće na deponiju čvrstog komunalnog otpada, lokaciju dizajniranu za smeće iz domaćinstva.

Savremene deponije su potpuno zatvorene kako bi se smanjila zagađenost podzemnih voda u blizini. Prvo, tlo je obloženo glinom. Tanak sloj fleksibilne plastike postavlja se na sloj gline. To omogućava sakupljanje procedne vode, tečnosti koja prolazi kroz deponiju i može izvući toksine iz smeća. Procedne vode se sakupljaju kroz drenažni sistem koji propušta ovu kontaminiranu vodu kroz cevi do bazena gde se može obraditi kako bi se uklonili toksini pre nego što se puste nazad u životnu sredinu. Kako se smeće odlaže u rastuću gomilu, ono se sabija u čvrsto nabijenu humku. Svaki dan se sloj zemlje uvlači u pokrivač smeća kako bi se sprečili mirisi i problemi sa glodarima. Zbog toga se deponija uglavnom sastoji od komprimovanih slojeva smeća i zemlje. Završena deponija je zapečaćena drugim slojem gline i tanke plastike. Zatim je prekriven nekoliko stopa prljavštine tako da biljke mogu rasti na vrhu. Iako su deponije jednostavno dizajnirane da sadrže smeće, neke će se vremenom razgraditi. Proces razgradnje proizvodi metan, opasan i zapaljiv gas. Na savremenim deponijama metan se sakuplja u cevi tako da se može odzračivati, spaljivati ili čak koristiti kao izvor energije.

Iako su savremene deponije dizajnirane da zadrže otrovno smeće, curenje se dešava. Zbog toga su deponije i dalje opasne po životnu sredinu i zdravlje ljudi. Metan koji se oslobađa usled raspadanja otpada je gas koji doprinosi efektu staklene bašte i na kraju utiče na klimatske promene. Zagađivači vazduha koji se otpuštaju sa deponije takođe mogu izazvati respiratorne probleme kod ljudi koji žive blizu deponije. A ako procedne vode iscure sa deponija, one mogu dovesti toksine sa deponije u obližnje zalihe podzemnih voda. Na kraju te iste toksične supstance su u vazduhu koji dišemo, hrani koju jedemo i u nama.

Pitanje lošeg mirisa koje emituju deponije jednoglasno priznaju zajednice koje se nalaze u blizini deponija, zbog čega projekti koji uključuju izgradnju novih deponija obično nailaze na snažno protivljenje ljudi koji žive u blizini. Gasovi kao što su metan i ugljen -dioksid opasni su u smislu da nemaju nikakav miris kao ni boju, sto znači da će pojedinac biti u većoj opasnosti usled izostanka blagovremene detekcije istih. U slučajevima zgrada koje se nalaze u blizini deponije, spoljni vazduh može preneti otrovne gasove u domove pojedinaca kroz prozore, vrata, ventilacione sisteme, kao i kroz podrum. Vodonik sulfid i amonijak dve su glavne supstance koje uzrokuju snažan miris fermentisanog organskog otpada, a istraživanja pokazuju da je izloženost njima duže vreme povezana s glavoboljama, mučninom i kašljem te napadima astme, kao i s iritacijama nosa, očiju, pa čak i grla.

S obzirom da se i metan i ugljen -dioksid smatraju gasovima staklene bašte, implikacija je da deponije masovno doprinose klimatskim promenama, iz godine u godinu zadržavajući sve više toplote bliže površini Zemlje i stvarajući sve vrste ekoloških rizika. Naučnici traže da se izdvoji više resursa kako bi se došlo do pristupačnih rešenja za smanjenje količine otrovnih gasova koje proizvode deponije kako bi se zaštitile zajednice koje moraju da udišu otrovni vazduh koji ispuštaju ova mesta, a i sprečiti stvaranje veće štete u atmosferi.

Deponije – veliki zagađivači, izvori opasnih supstanci i požara

Procedne vode su potencijalni zagađivači sa visokim koncentracijama amonijačnog azota, biološkom potrebom za kiseonikom (BPK) i hemijskom potrošnjom kiseonika (HPK). Hemijski sastav deponije zavisi od više unutrašnjih i spoljašnjih faktora. Konkretno, starost deponije igra vitalnu ulogu u sastavu procedne vode sa deponije [4,8,9,10]. Na primer, procedne vode sa deponija (stare <1 godinu) sadrže visoke koncentracije HPK (> 15 g L − 1) i relativno male koncentracije amonijačnog azota (<400 mg L − 1). Nasuprot tome, stabilizovane procedne vode na deponijama (stare> 5 godina) sadrže visoku koncentraciju amonijačnog azota (> 400 mg L -1) i veoma nisku koncentraciju HPK (<3 g L -1) [10]. Predstavlja pretnju zagađenja podzemnih i površinskih voda. Zagađenje proizašlo iz kontaminacije procednim vodama predstavlja pretnju po zdravlje ljudi, vodene organizme i na kraju po životnu sredinu. Zbog toga se procedne vode ne mogu ispuštati u životnu sredinu i moraju se tretirati. Kako bi zaštitili životnu sredinu, regulatorna tela redovno preispituju ekološke standarde, koji postaju sve stroži. Sadašnje tehnologije tretmana uglavnom su usmerene na smanjenje/uklanjanje hranljivih materija i HPK [16]. Međutim, postoji sve veća potreba za naprednim održivim tehnologijama tretmana usredsređenim na oporavak resursa sa minimalnim ekološkim otiscima koji mogu dovesti do uklanjanja zagađivača koji izazivaju zabrinutost, uključujući farmaceutske proizvode i proizvode za ličnu negu (npr. Perfluorisane hemikalije (PFC)). Zbog toga je od vitalnog značaja razviti održive, isplative tehnologije prečišćavanja procednih voda na licu mesta sa fokusom na bliska i dugoročna pitanja zagađivača.

Algo tehnology d.o.o. Beograd se bavi razvojem, istraživanjem proizvodnjom i prodajom organskih proizvoda namenjenih poljoprivredi (biostimulatori) i proizvodima za revitalizaciju ekoloških zagađenja. Proizvodi su dobijeni ekstrakcijom alge Ascophyllum nodosum, koja raste uz severo-zapadne obale Evrope u ekstremnim uslovima Atlantskog okeana. Inspirisani rastućom svetskom potrebom za rešavanjem problema životne sredine, potrebom ljudi za organskom ishranom i zdravim životnim stilom, kompanija je poslednjih nekoliko godina investirala u ozbiljna naučna istraživanja.Usled rasta tehnološkog razvoja, došlo je do narušavanja prirodnog balansa i uništavanja vodotokova i zemljišta, što iziskuje potrebu većeg angažovanja u sferi remedijacije istih.

Predmet naših aktivnosti obuhvata sanaciju:
- vodotokova (reke, jezera, bara, kanala...)
- postojećih postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda
- jalovišta i oštećenih zemljišta
- deponija komunalnog otpada
- stajnjaci na farmama

Potencijalni korisnici naših usluga su:
- komunalna preduzeća
- rudnici
- šumska gazdinstva
- upravljači vodenih resursa
- ribnjaci
- ekološke organizacije
- firme koje žele da proizvode odgovorno i zaštite životnu sredinu

Proizvod koji mi nudimo, za rešavanje problema koji nastaju na deponijama komunalnog otpada je Algo Composter koji predstavlja visokoprocentni ekstrakt alge Ascophyllum nodosum jedinstven na našem tržištu. Radi se o multifunkcionalnom preparatu koji je sposoban da u najkraćem vremenskom periodu neutrališe neprijatne mirise, koji vode poreklo od već pomenutih isparljivih jedinjenja, potpomaže već postojeću mikrofloru u samoj deponiji predstavljajući izvor ishrane za istu i omogućava, samim tim, razgradnju svog otpada koji je organskog porekla i direktno utiče na količinu ocednih voda u deponiji. U tom slučaju, sa smanjenom količinom ocednih voda smanjujemo njenu transportnu moć koja se odnosi na zagađujuće supstance koje kasnije dospevaju u podzemne vode, a na samom kraju lancu i do nas. Naš preparat doprinosi rešavanju još jednog problema koji ume da bude veoma opasan kada se radi o deponijama, a to su požari koji nastaju kao posledica raspada organske materije u novonastalim anaerobnim uslovima, prilikom čega se oslobađa viskozapaljivi metan. Mehanizam delovanja Algo Compostera se ogleda u visokom sadržaju soli alginske kiseline koji u kontaktu sa vodom formiraju gel i kao takvi sprečavaju dotok kiseonika bez kojeg je požar nemoguć. Alginati direktno utiču i sprečavaju zagađenje vazduha jer imaju veliku moć vezivanja čestica, što takođe rezultira u smanjenoj količini ocednih voda i dima. Redovnim korišćenjem našeg preparata vršimo prevenciju požara, zagađivanja vazduha, reka, podzemnih voda i naposletku, nas samih.

Način aplikacije:

Aplikacija se vrši neposrednim zalivanjem rastvorom Algo Composter-a površina koje su zahvaćene požarom, odnosno površina gde je moguće potencijalno izbijanje požara. Tretman se vrši pomoću auto-cisterni i to nalivanjem pomoću creva ili topova ukoliko za to postoji mogućnost.

Ukoliko postoji mogućnost preporuka je sadržaj cisterne promešati (povratne pumpe i sl.) i odmah nakon toga započeti tretman ugroženih površina.

Veoma je bitno da sva površina bude dobro “nalivena” kako bi se rastvor dobro rasporedio kako po površini tako i po dubini i time smanjio rizik od ponovnog samozapaljenja na različitio pozicioniranim izvorima.

Sa obzirom na to da na deponijama postoje metanski “džepovi” preparat Algo Composter ima sposobnost da usled razmene jona metan prelazi u inertan oblik koji nije sklon samozapaljenju.

Količina rastvora koja je potrebna za nalivanje (voda + Algo Composter) po metru kvadratnom zavisi od dubine zapaljivog materijala.
Ukoliko su odredjenje površine nasute zemljom (zatrpavanje), a kod njih i dalje postoji potencijalni rizik od paljenja takve površine treba tretirati sa kolicinom većom i od prethodno navedene.

Metode zasnovane na algama su ekološke, jeftine i relativno nove alternative konvencionalnim aerobnim i anaerobnim metodama tretmana, stoga tu smo sa našim preparatima koji imaju veoma širok spektar delovanja i visoku funkcionalnost. Ono što je veoma važno napomenuti jeste to da je naš preparat Algo Composter, kao i ostali produkti u našem asortimanu, organski te u vezi sa tim ne postoji nikakva naknadna šteta na živi svet i okruženje.

Biostimulatori na bazi algi