Da li postoji način da se smanji količina otpada na deponijama?

Postoji. Pre svega potrebno je da postoji tehnička mogućnost razvrstavanja i prerade razvrstanog otpada, kao što to postoji u ekonomski i privredno razvijenim zemljama. Takođe da bi se smanjila količina otpada na deponijama potrebno je da se poveća svest ljudi o selekciji otpada u okviru domaćinstva.

Načini smanjenja količine otpada na deponijama ne odnose se samo na biorazgradivi otpad već i na optad koji se ne razgrađuje. Neki od tih načina smanjuju otpad direktno na deponijama, dok sa druge strane neki od njih utiču na smanjenje otpada i pre nego što on dospe na deponiju. Neka od rešenja za smanjenje otpada su:

1. Reciklaža
2. Kompostiranje
3. Ubrzano razgradnje organskog otpada na deponijama

1. RECIKLAŽA

Reciklaža predstavlja proces prikupljanja i obrade materijala koji bi inače bio bačen u smeće, sa ciljem stvaranja novog proizvoda. Mnogo je predmeta koji su od materijala koji mogu biti reciklirani. Neki od predmeta koji su najčešće premet reciklaže:

• • Metalni predmeti – aluminijumske folije, aluminijumske limenke i gvozdene limenke, kao i konzerve;
• • Papir i karton – ojačani karton, magazin i novine, kancelarijski papir i posteri;
• • Staklo – kremeno staklo, staklo boje ćilibara i staklo smaragdne boje.

Čak se i veliki predmeti, kao što je automobil, mogu reciklirati. Svaki havarisan automobil koji nije u voznom stanju, ili prosto ne uspeva da se proda na oglasima može biti odličan materijal za otkupljivanje automobila na kilo, odnosno reciklažu.

Efekti koji se postižu procesom recikliranja predmeta su višestruki:

• • Recikliranjem dajemo nov život otpadu, te umesto da završi na deponiju, otpad postaje resurs koji se koristi iznova i iznova. Na ovakav način smanjujemo trošenje prirodnih resursa poput vode, mineral, nafte i šume.
• • Reciklažom štitimo prirodan staništa životinja i biljaka. Šuma je prirodno stanište ogromne količine životinjskih i biljnih vrsta. Njihovo uništavanje ne samo da loše utiče na smanjenje količine ozona u atmosferi, nego i mnoge životinje i biljke gube svoj dom, te mogu postati ugrožene vrste. Upravo zbog toga je bitno da papir, karton, palete i ostalu drvenu građu recikliramo. Na ovaj način se smanjuje potreba za sečom šuma, a time i čuvamo prirodno stanište biljaka i životinja.
• • Recikliranjem utičemo i na smanjenje zagađenosti vode. S obzirom da velika količina otpada završi u rekama, jezerima, morima i okeanima. Istraživanja su pokazala da 80% plastike sa kopna završi u okeanu. Ovako velika količina otpada u vodi dovodi do uništavanja vodenih staništa. Recikliranjem se smanjuje potreba za uzimanjem prirodnih materijala sa planete, samim tim se smanjuje štetan uticaj na nju. Uništava se manje šuma, reka, manje je ugroženih voćnih vrsta, voda je manje zagađenja, a samim tim i zemljište i vazduh.
• • Ukoliko se ne vrši reciklaža, vrši se spaljivanje otpada čime se troši velika količina energije, a sa druge strane oslobađa se velika količina ugljendioksida čime se zagađuje atmosfera. Pravljenjem proizvoda od recikliranog materijala se štedi energija jer je potrebno mnogo manje energije za pravljenje takvog proizvoda nego da pravimo od novog, sirovog materijala. Reciklaža štiti energiju. Smanjenjem oslobađanja ugljendioksida u atmosferu utičemo i na smanjenje efekta staklene bašte i klimatskih promena. Spaljivanje otpada može dovesti do požara i ekološke katastofe, zato je u našoj državi donet Zakon o zaštiti od požara. Prema ovom zakonu zabranjeno je spaljivanje strnjišta kao i spaljivanje smeća na otvorenom prostoru kao i spaljivanje biljnih ostataka.
• • Selekcijom otpada za recilažu smanjuje se količina otpada na deponijama čime se utiče na manje formiranje divljih deponija.
• • Reciklaža utiče na sve veće korišćenje eco-frendly tehnologija. Povodom sve većih klimatskih promena, zagađenja voda, zemljišta, vazduha, kao I sve veće brojenosti ljudi na planeti, svetske ekološki svesne kompanije su počele da menjaju načine svog poslovanja I da se okreću zaštiti životne sredine, pa tako i reciklaži.

2. KOMPOSTIRANJE

Velike količine biorazgradivog otpada svadnevno nastaju. Nažalost u našoj zemlji, još uvek nije podignuta svest kod građana o selektovanju otpada pri samom odbacivanju otpada, već se bez obzira o kojoj se vrsti otpada radi sve zajedno otprema i kao takav odvozi na deponije. Ogromne količine odbačenog materijala ostaju neiskorišćene, što predstavlja veliki ekonomski i energetski gubitak.

Organski otpad može da se podeli u tri grupe: zeleni otpad, braon otpad i kuhinja. Zeleni otpad je biorazgradivi otpad koji se može naći u baštenskom ili otpadu iz parkova, kao što su ostaci trave, cveća i ostaci žbunja, i isto tako iz komercijalnog i kućnog otpada iz kuhinje. Naziv zeleni otpad identifikuje da je sadržaj azota visok, za razliku od braon otpada koji sadži visoke količine ugljenika. Biogas nastaje razgradnjom zelenom otpada i može se koristiti kao biogorivo. Zeleni otpad može da se koristi i za dobijanje celuloznog etanola. Braon otpad je biorazgradivi otpad u kojem dominira ugljenik. U ovaj organski otpad spada osušeno lišće, grančice, seno, papir, piljevina, karton, iglice bora, šišarke, klipovi kukurza itd. Ugeljnik je ophodan za porces kompostiranja koji uključuje zeleni i braon otpada radi efikasnije dekompozicije pomoću mikroorganizama. Kompostiranjem braon otpada ugljenik se ponovo vraća u svoj ciklus. Kuhinja predstavlja ogroman izvor organskog otpada koji uglavnom predstavlja ostatke od hrane u koji spadaju ostaci od pripreme hrane ili sama hrana.

Kompostiranje je proces pri kome se biorazgradivi otpad, pomoću aktivnosti mikroorganizama koji žive u tlu (bakterije, gljivice, sitne životinje) i uz prisustvo kiseonika, pretvara u kompost. Kompost je proizvod koji dobijamo kompostiranjem. To je materijal sličan humusu koji je bogat hranjivim materijama za biljke, i koristi se kao organsko đubrivo koje posešuje rast i razvoj biljaka.

Prednosti kompostiranja su mnoge. Korišćenje komposta obogaćuje zemljište i unapeđuje njegovu plodnost, pomaže zemljištu da zadrži vlažnost i suzbija bolesti biljaka i štetne organizme, čime se posešuje rast i razvoj biljaka koje se gaje. Primenom komposta smanjuje potrebu korišćenja hemijskih preparata koji se koriste kao đubrivo. Korišćenje komposta stvara samoodrživo, plodno tlo, spremno za poljoprivrednu proizvodnju. Primena komposta dozvoljena je kako u konvecionalnoj proizvodnji tako i u organskoj. Kompost se koristi kao đubrivo za poboljšanje zemljišta i ima izvesnu tržišnu vrednost. Ostvaruje se finansijska ušteda jer se na ovaj način zamenjuje kupovna veštačka đubriva. Korišćenje komposta povoljno utiče na smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte i produžava se vek korišćenja deponija, te na taj način doprinosi zdravijoj životnoj okolini.

Osnovni faktori koji regulišu brzinu i stepen dekompozicije su količina nutrijenata, balans nutrijenata (odnos ugljenika prema azotu), aeracija, sadržaj vlage, temperatura, Ph vrednost i veličina čestica supstrata. Svi ovi faktori su međusobno zavisni. Promena jednog parametra usloviće promene ostalih. Što se, svi ovi faktori zajedno, više približe optimalnim vrednostima, to će i brzina kompostiranja biti veća. Fizičko-hemijske osobine supstrata i aeracija su posebno važni faktori za projektovanje procesa i sistema kompostiranja.

Organska frakcija komunalnog čvrstog otpada sadrži čitav spektar supstrata za mikroorganizme kao što su: proteini, lipidi, šećeri, skrob, celuloza, lignin i druga jedinjenja koja se međusobno razlikuju po sadržaju nutrijenata, energetskoj vrednosti i dostupnosti za mikroorganizme. Azot, fosfor, kalijum, magnezijum, sumpor, gvožđe, kalcijum i drugi elementi su učestuvuju u izgradnji protoplazmatske strukture ćelije mikroorganizama. Ovi nutrijenti, uz: ugljenik, vodonik i kiseonik, su esencijalni za normalnu ćelijsku sintezu. Nutrijenti, osim što moraju biti prisutni u dovoljnoj količini u supstratu, treba da budu u obliku koji mikroorganizmi mogu lako da usvajaju. Od posebnog značaja za stvaranje optimalnog okruženja za mikrobiološke procese je početi sa odgovarajućom hranljivom ravnotežom. Najvažnija ravnoteža u kompostiranju je odnos ugljenik-azot, gde se preporučuje da otpad, koji će se kompostirati, ima početni odnos C:N između 25 i 30 prema 1. Pošto vreme za kompostiranje zavisi od bioloških ciklusa u proces uključenih mikroorganizama, postoji granica koliko se može manipulisati fizičkim faktorima da bi se ubrzao proces kompostiranja.

Proces kompostiranja se može ubrzati i primenom preparata - aktivatora na bazi alge braon morske Ascophillum nodosum. Aktivatori kompostiranja ubrzavaju proces razlaganja i omogućavaju njen pravilan tok.Veoma je bitno naglasiti da korišćenje preparata koji je razvila naša kompanija se ne unose mikroorganizmi u smešu za kompostiranje već se obezbeđuje hrana za postojeće mirkoorganizme. Preparat Algo Composter u kombinaciji sa usitnjenim materijalom, dovoljno vazduha i vlage, omogućuje formiranje humusa za sedam nedelja. Ukoliko se radi o velikim količinama biljnog materijala, proces kompostiranja sa primenom našeg prerata može da se završi u periodu od 3-6 meseci.

3. UBRZANO RAZLAGANJE ORGANSKOG OTPADA NA DEPONIJAMA

Deponije su postrojenja gde se vrši konačno odlaganje i prerada tj. transformacija otpada njegovim ukopavanjem u zemljište ili odlaganjem na površinu. Deponije mogu biti za:
• opasan otpad
• neopasan otpad
• inertan otpad

Svaka deponija koja treba da ima zaštitu podlogu koja se postavlja prilikom izgradnje deponije, a služi za sprečavanje oticanja otpadnih voda u tlo i podzemne vode. Preko zaštitne podloge postavlja se sloj peska ili zemlje gde se stavlja ili ugrađuje sistem cevi za sakupljanje otpadnih voda. Nakon popunjavanja kapaciteta deponije otpad je zatrpava slojem zemlje ili peska i kao takva površina bi mogla da se koristi za aerodroma ili kamp naselja.

Međutim stanje na deponijama vrlo često u našoj zemlji nije tako. Kod nas mnogo veći broj je tzv. divljih deponija ili deponija koje se ne održavaju na pravilan način, što vrlo često može dovesti do širenja neprijatnih mirisa, požara, zagađenja zemljišta i podzemnih voda. Divlje deponije su nelegalna odlagališta koja zauzimaju mali prostor i sadrže ograničene količine otpada, a najčešće su formirane neposredno uz put u blizini naseljenog mesta, a vrlo čest slučaj je da se otpadni materijal deponuje uz korito reke, ili u napuštenim pozajmištima kamena i šljunka, kao i na zemljištu koje nije u privatnom vlasništvu.

Divlje deponije koje prvobitno imaju vizuelan loš efekat mogu na više načina ugroziti zdravlje ljudi koji preturaju po takvim deponijama ili okolnog stanovništva, kao i zagađenje vazduha, vode i zemljišta. Te divlje deponije se redovno zapale, pa osim jasne opasnosti koju požar predstavlja za susedna područja, uključujući štetu od velikih šumskih požara, dim koji potiče od otpada koji gori vrlo verovatno sadrži otrovne materije štetne za zdravlje stanovništva. Zdravstveni i sigurnosni rizik tiče se mogućeg širenja bolesti i infekcija zbog prisustva mogućih prenosnika zaraze (muve, glodari, ptice, životinje,…) na divljim deponijama. Mogući zdravstveni rizik za ljude je znatan, posebno kod stanovništva koja žive u blizini ovakvih deponija, tj. kontaminacija okolnog stanovništva vodom, vazduhom i hranom.

Kako se problemi neprijatnog mirisa, požara i drugi javljaju na divljim deponijama, oni se mogu javiti i na deponijama koje ne spadaju u divlje deponije.

Preparat koji naša firma nudi kao rešenje za problem koji nastaju na deponijama komunalnog otpada naziva se Algo Composter. Naš preparat je jedinstven na tržištu i predstavlja ekstrakt braon morske alge Ascophyllum nodosum. Preparat Algo Composter u najkraćem vremenskom periodu neutrališe neprijatne mirise, koji vode poreklo od isparljivih jedinjenja, potpomaže već postojeću mikrofloru u samoj deponiji predstavljajući izvor ishrane za istu i omogućava, samim tim, razgradnju svog otpada koji je organskog porekla i direktno utiče na količinu ocednih voda u deponiji. Naš preparat doprinosi rešavanju još jednog problema koji ume da bude veoma opasan kada se radi o deponijama, a to su požari koji nastaju kao posledica raspada organske materije u novonastalim anaerobnim uslovima, prilikom čega se oslobađa viskozapaljivi metan. Mehanizam delovanja Algo Compostera se ogleda u visokom sadržaju soli alginske kiseline koji u kontaktu sa vodom formiraju gel i kao takvi sprečavaju dotok kiseonika bez kojeg je požar nemoguć. Alginati direktno utiču i sprečavaju zagađenje vazduha jer imaju veliku moć vezivanja čestica, što takođe rezultira u smanjenoj količini ocednih voda i dima. Redovnim korišćenjem našeg preparata vršimo prevenciju požara, zagađivanja vazduha, reka, podzemnih voda i naposletku, nas samih.

PRIMENA: Aplikacija se vrši neposrednim zalivanjem rastvorom Algo Composter-a površina koje su zahvaćene požarom, odnosno površina gde je moguće potencijalno izbijanje požara. Tretman se vrši pomoću auto-cisterni i to nalivanjem pomoću creva ili topova ukoliko za to postoji mogućnost. Veoma je bitno da sva površina bude dobro “nalivena” kako bi se rastvor dobro rasporedio kako po površini tako i po dubini i time smanjio rizik od ponovnog samozapaljenja na različitio pozicioniranim izvorima. Sa obzirom na to da na deponijama postoje metanski “džepovi” preparat Algo Composter ima sposobnost da usled razmene jona metan prelazi u inertan oblik koji nije sklon samozapaljenju.

Količina rastvora koja je potrebna za nalivanje (voda + Algo Composter) po metru kvadratnom zavisi od dubine zapaljivog materijala.Ukoliko su određenje površine nasute zemljom (zatrpavanje), a kod njih i dalje postoji potencijalni rizik od paljenja takve površine treba tretirati sa kolicinom većom i od prethodno navedene.

Metode zasnovane na algama su ekološke, jeftine i relativno nove alternative konvencionalnim aerobnim i anaerobnim metodama tretmana, stoga tu smo sa našim preparatima koji imaju veoma širok spektar delovanja i visoku funkcionalnost. Ono što je veoma važno napomenuti jeste to da je naš preparat Algo Composter, kao i ostali produkti u našem asortimanu, organski te u vezi sa tim ne postoji nikakva naknadna šteta na živi svet i okruženje.

Algo Composter