Cvetanje algi – pretnja živom svetu

Štetno cvetanje algi (engl. Harmfull algal blooms) javlja se kada alge - jednostavni fotosintetski organizmi koji žive u moru i slatkim vodama - rastu van kontrole i uzrokuju toksične ili štetne efekte na ljude, ribe, školjke, morske sisare i ptice. Postoji mnogo vrsta HAB - ova uzrokovanih raznim grupama algi sa različitim toksinima. Cvetanje algi u slatkim i morskim vodama je obično različito, ali se preklapa u estuarijima niskog saliniteta (mesta gde se reke spajaju sa morem). Ljudske bolesti izazvane HAB -ovima, iako retke, mogu biti iscrpljujuće ili čak fatalne. Države imaju rigorozne programe praćenja kako bi se osiguralo da se komercijalno ulovljena riba i školjke mogu bezbedno jesti. Cvetanje nije samo nacionalni problem jer ne utiče samo na zdravlje ljudi i morske ekosisteme, već i na „zdravlje“ lokalnih i regionalnih ekonomija.

Cvetanje algi javlja se prirodno kada hladna voda bogata nutrijentima iz morskog dna izađe na površinu, stimulišući brzu reprodukciju mikroskopskih algi (fitoplankton). Fitoplankton je od suštinskog značaja za zdravlje i produktivnost okeana, jer čini osnovu morske prehrambene mreže, pružajući hranu za potrošače višeg nivoa - ribu.

Većina fitoplanktona je premala da bi se mogli pojedinačno videti bez mikroskopa. Međutim, kada postoji dovoljno visoka koncentracija fitoplanktona, oni se mogu pojaviti kao zelena boja vode zbog prisustva hlorofila u njihovim ćelijama. Ovo se naziva cvetanje algi. Fitoplankton energiju dobija fotosintezom i zato živi u dobro osvetljenim površinskim slojevima okeana, mora i jezera. Osim svetlosti, alge zavise i od dostupnosti hranljivih materija kao što su nitrat, fosfat ili silicijumska kiselina za rast.

Količina hranljivih materija je prirodno ograničena u vodenim sredinama, što je od najvećeg značaja za sprečavanje prevelikog namnožavanja fitoplanktona. Međutim, uticaji ljudske civilizacije prodiru I do najvećih dubina I nose sa sobom ogromne posledice. Oticanje đubriva sa poljoprivrednih polja, golf terena i prigradskih travnjaka, taloženje azota iz atmosfere, erozija zemljišta koje sadrži hranljive materije, ispuštanje hemikalija iz postrojenja za prečišćivanje otpadnih voda, povećava sadržaj hranljivih materija u priobalnim vodama i posledično podstiče rast i na kraju cvetanje algi.

Hranljive materije su neophodne za rast biljaka, ali višak hranljivih materija u vodi može imati mnoge štetne posledice po zdravlje i životnu sredinu. Višak hranljivih materija - prvenstveno azota i fosfora - u vodi pokreće proces koji se naziva eutrofikacija. Alge se hrane hranljivim materijama, rastu, šire se i ozelenjuju vodu, osim toga mogu prouzrokovati loš miris, blokirati sunčevu svetlost itd. Kada alge uginu kreće njihova razgradnja - ovaj proces troši kiseonik rastvoren u vodi a potreban je ribama i drugim vodenim organizmima za „disanje“. Ako se ukloni dovoljno kiseonika, voda može postati hipoksična, gde nema dovoljno kiseonika za održavanje života, stvarajući "mrtvu zonu".

Šta su hranljive materije?
Hranljive materije su hemijski elementi koji se nalaze u hrani koja je potrebna biljkama i životinjama za rast i opstanak. Iako postoji mnogo vrsta hranljivih materija, dva najvažnija i najrasprostranjenija su azot i fosfor. Azot i fosfor se javljaju u različitim oblicima ili vrstama, a prisutne vrste se mogu menjati dok se kreću između vazduha, vode i tla.

AMONIJAK (NH3) i Amonijum (NH4+) su među primarnim oblicima azota u prirodnim vodama. Amonijak može biti toksičan za ribe. Takođe je rastvorljiv u vodi i relativno nestabilan u većini okruženja. Amonijak se lako pretvara u nitrat (NO3-) u vodama koje sadrže dovoljno rastvorenog kiseonika ili u azotni gas u vodama u kojima nema rastvorenog kiseonika.

NITRAT (NO3-) je još jedan primarni oblik azota u jezerima i potocima. Nitrat je veoma rastvorljiv u vodi i stabilan je u širokom spektru uslova okoline. Lako se transportuje u podzemnim vodama i potocima. Prekomerna količina nitrata u vodi za piće može izazvati zdravstvene probleme.

FOSFATI (koji sadrže PO43−) su najčešći oblik fosfora u prirodnim vodama. Fosfati su samo umereno rastvorljivi i, u poređenju sa nitratima, nisu jako pokretni u zemljištu i podzemnim vodama. Fosfati imaju tendenciju da ostanu vezani za čestice tla, ali erozija može preneti značajne količine fosfata u potoke i jezera.

Šta se dešava kada ima previše hrane?
Alge nisu organizmi koje će znati kada je dosta. One će naravno iskoristiti sve raspoložive materije koje se nalaze u vodi I eksponencijalno povećavati brojnost svoje populacije, koju mi percipiramo kao zeleni prekrivač na površini vodenog ekosistema. Taj “CVET“ ima veoma neprijatan miris, izrazito zelenu boju koja dolazi od hlorofila koji se nalazi u njihovim ćelijama I veoma gustu konzistenciju. Kako se brojnost povećava, alge onemogućavaju prodiranje sunčeve svetlosti kroz vodeni sloj I samim tim utiču na odvijanje fotosinteze i sav živi svet. Više temperature i povećana sunčeva svetlost u letnjim mesecima takođe mogu podstaći cvetanje algi, kao i stajaća voda, koja je toplija od cirkulišuće vode i može delovati kao inkubator - još jedan značajan uticaj. Biljke usled sprečenog procesa fotosinteze na kraju uginu a samim tim je i smanjena količina kiseonika neophodna za sav živi svet. Alge takodje ispustaju razne toksine od kojih su najznačajnije grupe, kada se radi o cijanotoksinima, neurotoksini, hepatotoksini, dermatotoksini i lipopolisaharidni endotoksini. Čak i ako alga ugine, toksin ostaje u vodi i predstavlja opasnost.

Šta mi možemo uraditi kako bi smanjili uticaj na prirodnu pojavu zvanu „ cvetanje algi “?
- Prvo i osnovno – vežbati svest o našim uticajima na klimu! Da bi se postigli globalni ciljevi očuvanja životne sredine sa minimalnim zagađenjem, mora se početi sa pojedinačnim inicijativama minimiziranjem rasipanja, recikliranjem i ponovnom upotrebom radi očuvanja životne sredine.

Kada to rade svi ljudi kod kuće, na poslu ili u školi, to može delovati na smanjenje ukupnog unosa hranljivih materija u vodna tela, pa čak i na olakšavanje procesa prečišćavanja vode. Na kraju, to može pomoći u smanjivanju intenzivnog rasta algi u vodi.

- Pokupite i odložite otpad kućnih ljubimaca, uobičajen izvor viška hranljivih materija i bakterija.

- Kompostirajte pokupljeno lišće i pokošenu travu iz parkova i dvorišta, kako ne bi došlo do raspadanja. U našem asortimanu proizvoda nalazi se preparat Algo Composter koji će rešiti sve probleme vezano za organski otpad - neprijatni mirisi prvi nestaju a zatim dobijate viskokvalitetan kompost koji možete koristiti u razne svrhe.

- Dozvolite prirodnoj vegetaciji da raste u vodenim ekosistemima , na obalama jezera itd.

- Smanjite upotrebu đubriva sa visokim koncentracijama fosfora kako bi sprečili oticanje i eutrofikaciju vodenog ekosistema blizini.

- Birajte netoksične deterdžente, sapune i sredstva za čišćenje u domaćinstvu i tokom pranja automobila bez fosfata. Umereno koristite količinu deterdženta ili sapuna; više nije bolje. Proaktivno praćenje kvaliteta vode može predvideti nastanak cvetanja, a dodatni pregled - od strane kvalifikovane laboratorije - može utvrditi da li se stvaraju toksini. Na kraju, najbolje je sprečiti pojavu cvetanja nego sanirati već prisutno.

Biostimulatori na bazi algi